Nekoliko desetina Jezida sprema se za ofanzivu o kojoj već dugo sanjaju - osvajanje grada Sindžara gde se nalaze njihovi domovi koje je zauzela Islamska država.
Prošle godine svet je gledao strašne slike 50.000 Jezida koji su pred islamistima bežali na planinu Sindžar. Mnogi nisu uspeli - stotine su ubijene, masakrirane dok su otete žene i devojke završile kao roblje u rukama militanata.
Mnoge porodice su i dalje na planini Sinždar jer to je najbliže mesto njihovim domovima. Oko 5.000 Jezida, koji su bili tek obični farmeri, sada se bori protiv ISIL-a u redovima Kurda pešmergi.
"Nama treba međunarodna pomoć, teško naoružanje. Protiv Islamske države borimo se običnim puškama", kaže 66-godišnji Keiru Kalaf, komandat na prvoj liniji odbrane sela Hardan. Nekoliko stotina metara dalje je selo koje drži ISIL.
Odmah do prve linije naziru se ostaci odeće - tu je masovna grobnica u koju su islamisti pobacali 150 ubijenih žena i dece Jezida - neki su imali svega mesec dana, neki 80 godina.
Osim pušaka, Jezidi imaju i nekoliko prastarih ručnih bacača - jedan je izrađen 1957. u Jugoslaviji. Kada bi zauzeli grad Sindžar bio bi to veliki gubitak za Islamsku državu jer bi kalifat bio praktički rascepljen napola, a glavna saobraćajnica Mosul - Sirija bila bi presečena.
Dok se muškarci pripremaju za bitku, žene vode rat kako da prežive zimu u šatorima na hladnoj planini na kojoj nema ničega osim njih. Među njima je i Buha Sabri, 30-godišnjakinja okružena sa svojih devet kćeri. Boji se da bi zima mogla da ih ubije. Ipak, srećna je što su sa njom za razliku od sestre i još dve rođake koje su islamisti oteli i ne zna jesu li negde žive ili su im kosti ostale na planini.
"Stvarno želimo da idemo kući. I sama pomisao na to čini nas srećnim", kaže Buha.
"Masakrirali su nas 75 puta. Jednom davno, bili smo narod od 48 miliona ljudi. Danas, nas je jedva milion", zaključuje Kalaf, komandant u selu.
Jezida više ne žele da beže. Samo žele svoje domove.
(Dnevnik.hr)
