U izradi izveštaja na 300 stranica, koji je na uvid dobio britanski Gardijan, korišćeni su podaci istraživanja najuglednijih svetskih univerziteta, a rezultati upozoravaju na dolazak ‘robotske revolucije’.
Naravno, vrhunski stručnjaci za ekonomske trendove i tehnologiju ne misle da je pred nama pobuna robota nalik priči iz naučne fantastike, već upozoravaju da će roboti učiniti ogromnu količinu poslova zastarelim i stvoriti veliki segment radno sposobnog stanovništva za koji jednostavno neće biti posla.
Do ovog scenarija neće doći u nekoj dalekoj budućnosti, već vrlo skoro - za manje od 20 godina 35 odsto radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu i 47 odsto radnika u SAD-u moglo bi ostati bez svojih poslova.- Suočeni smo s novom paradigmom, koja će promeniti način na koji živimo i radimo, stoji u izveštaju. Autori upozoravaju kako je brzina tehnoloških inovacija u proteklih nekoliko godina prestala da raste linearno i počela da raste eksponencijalno.
- Sve veće korišćenje robota i veštačke inteligencije pogodilo je sve sektore industrije i postalo je integralni deo naših života.
Roboti i veštačka inteligencija danas mogu raditi gotovo sve poslove niskokvalifikovanih radnika, a u razvoju su i brojni ‘botovi’ koji mogu raditi poslove finansijskih analitičara, medicinskih dijagnostičara, pa čak i kreativne poslove poput dizajna, slikarstva ili komponovanja muzike.
Izveštaj Meril Linča upozorava da će većina nestalih poslova biti poslovi niže i srednje klase, što bi moglo dovesti do daljeg rasta ekonomske nejednakosti u svetu.
- Veliki rizik uspona robota i veštačke inteligencije je potencijal za sve veću polarizaciju rada, pogotovo za nisko plaćene poslove u uslužnom sektoru i nestanak poslova srednje klase koji su se oslanjali na fizički rad.
U slučaju najpozitivnijeg scenarija, ljudski rod bi možda konačno mogao da ostvari san ekonomiste Džona Majnarda Kejnesa, koji je 1930. predvideo da ćemo unutar sledećih 100 godina, zahvaljujući tehnologiji, skratiti radnu nedelju na samo 15 sati, dok bi ostatak našeg vremena imali za sebe.
Ali ni jedan tehnološki napredak koji je povećao proizvodnju do sada nije omogućio da radnici rade manje za isti novac - uvek bi došlo do toga da manje radnika radi jednako dugo kao i pre, dok višak ostaje bez posla.Analitičar "Nju veter" instituta Endrju Sims upozorava da bi moglo doći do sve veće razlike između ‘gubitnika’ i ‘dobitnika’ nadolazećeg perioda.
- Izloženi smo opasnosti, po prvi put u istoriji, da ćemo stvoriti ogroman broj ljudi koji nam nisu potrebni - izjavio je on za Gardijan.
- Pitanje bi moralo biti: kakvu vrstu ekonomije želimo, i koje bi ona ljudske potrebe morala ispuniti?
Koga će sve zamijeniti roboti?
Vozače
Robotski automobili danas su u svim medijima, a već za par godina biće na svim putevima. Profesionalni vozači, taksisti, kamiondžije, mašinovođe, dostavljači, svi bi mogli uskoro biti zamenjeni veštačkim inteligencijama koje se ne umaraju, ne šalju poruke za vreme vožnje, ne piju alkohol, uvek gledaju mrtvi ugao, i ne zahtevaju mesečnu platu.
Radnike u fabrikama
Trend koji je počeo još u prošlom veku nastaviće se sve većim intenzitetom. U japanskoj autoindustriji, na 10.000 ljudskih radnika već dolazi 1.520 robota, a ta brojka će rasti sve više u predstojećim godinama. Prepreka uvođenju robota u sve industrije do sada je bila visoka cena razvoja specijalizovanih robota za potrebe pojedinih industrija. Ali, odnedavno se razvijaju roboti za fizičke poslove ‘opšte prakse’, koji mogu naučiti da obavljaju široku paletu poslova, od sastavljanja igračaka do izrade odeće. Jedan takav robot mogao bi da košta kao godišnja plata jednog radnika, a zauzvrat bi radio godinama, bez odmora, sna, pauza, padova koncentracije ili varijacija u kvalitetu posla. Meri Linč procenjuje da bi uštede na takvim poslovima mogle doseći i 90 odsto sadašnje cene radne snage.
Radnike u ugostiteljstvu
Startap iz San Franciska dizajnirao je robota koji može obavljati sve radnje kao i radnici u restoranima brze hrane - oblikovanje hamburgera, pečenje mesa i peciva i dodavanje priloga. Od ranije postoje robotski konobari, koje bi za 20 godina mogla imati većina restorana, osim najluksuznijih.
Finansijske savetnike
Složeni algoritmi u stanju su uzeti u obzir brojne faktore, proučiti vaše navike trošenja i štednje i izvrteti hiljade kombinacija kako bi pronašli optimalne instrumente za vašu štednju ili kreditiranje.
Lekare i dijagnostičare
Samo prošle godine obavljeno je oko 570.000 robotskih operacija. Onkolozi Sloan-Ketering centra za rak u Njujorku već godinama koriste usluge IBM-ovog ‘Votsona’, superračunara koje pomaže u dijagnostifikovanju pacijenata. Iako neće u potpunosti eliminisati potrebu za ljudskim lekarima, roboti bi mogli da obavljaju veći deo posla u zdravstvu za koji je trenutno potrebno mnogo stručnog osoblja.
Lične asistente za starije i osobe s invaliditetom
Meri Linch procenjuje da će globalno tržište robota ‘ličnih asistenata’ porasti na 17 milijardi dolara samo u sledećih pet godina, podstaknuto sve starijim stanovnicima u razvijenom svetu.
(Jutarnji.hr/Ivan Fischer)
