Matematičar koji je uspešno rešio 156 godina stari zadatak je nigerijski profesor dr. Opejemi Enoh. Enoh je rekao da je ključni napredak postigao još u 2010. a on mu je kasnije omogućio da reši zagonetku, koja je jedan od sedam tzv. Milenijumskih problema u matematici.
Tih je sedam problema postavio Matematički institut Klaj 2000. godine i organizacija je nagradila Enoha s milion dolara (7,1 milijun kuna) za njegovo otkriće, piše Daily Mail. Rejmanovu hipotezu predložio je matematičar Bernard Rejman 1859. i odnosi se na distribuciju primarnih brojeva. Radi se o verovatno najpoznatijem problemu u matematici, nakon što je Fermatova poslednja teorema rešena devedesetih. Najjednostavnije rečeno, distribucija primarnih brojeva među ostalima ne sledi pravilan uzorak.
Ali Rejman je primetio da je frekvencija primarnih brojeva jako blisko povezana s ponašanjem složene funkcije po imenu Rejmanova zeta-funkcija.
Hipoteza tvrdi da sva rešenja jednačine ζ(s) = 0 leže na određenoj vertikalnoj pravoj liniji, navodi Matematički institut Klej. Iako je to već bilo provereno za prvih 10.000.000.000 rešenja, tek je sad pronađen i dokaz koji objašnjava njihovu distribuciju i nakon toga. Enoh, koji predaje na Saveznom univerzitetu Oje Ekiti u Nigeriji, je izjavio da su mu glavna motivacija za rešenje tog problema bili njegovi studenti, koji su hteli da zaradi novac na internetu.
- Motivacija je bila to što su moji studenti verovali da bih ja mogao doći do rešenja, a ne finansijska nagrada i to je razlog zašto sam uopšte počeo rešavati ovaj problem - rekao je Enoh. Profesor je predstavio svoj dokaz 11. novembra tokom Međunarodne konferencije o matematici i kompjuterskoj nauci u Beču.
U izjavi univerziteta navodi se da, nakon što je započeo s proučavanjem problema, Enoh je “krenuo sa razmatranjem i ispravljanjem pogrešnih zaključaka koji su se prenosili sa matematičara na matematičara u prethodnim generacijama, pa je na taj način stvarao put za svoja rešenja i dokaze. Uz to je pokazao i kako se drugi problemi te vrste mogu formulisati pa je napravio matricu za koju su Hilbert i Poli predvideli da će dati ta, tada još neotkrivena, rešenja.”
- Pokazao je kako se ta rešenja mogu primenjivati u kriptografiji, nauci kvantne informacije i u kvantnim računarima.”Uprkos svom postignuću, Enoh je rekao da su se pojavili kritičari koji su počeli da zanovetaju: “Ako taj čovek može da reši Rejnmanov problem, zašto ne nudi rešenja za probleme Nigerije?”
- Neki su slavili, dok su drugi kritikovali, pitajući kako će to osigurati hranu brojnim Nigerijcima - rekao je matematičar.Enoh je ranije projektovao prototip silosa za siromašne seljake i radi na tome da zaštiti naftne cevovode od vandalizma, kao i na matematičnim razradama klimatskih promena.
(danas.hr)
