Tako su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati svoje delovanje protiv ISIS-a sveli na jednu akciju mesečno. Bahrein je svoje akcije zaustavio ove jeseni, a Jordan još u avgustu. Jemen je puno zanimljiviji i važniji arapskim zemljama.
Jedan od glavnih odgovora leži u situaciji u Jemenu koji je postao mesto sukoba dve najveće regionalne sile, Saudijske Arabije i Irana. Religijska razmimoilaženja glavni su razlog dugogodišnjeg neprijateljstva ove dve zemlje. Iran uglavnom nastanjuju muslimani šiiti dok u većini ostalih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, većinu stanovništva čine muslimani suniti.
Naravno da se u takvom okruženju svaki potez Irana gleda sa krajnjom sumnjom. Nakon što su pobunjenici koje Iran podržava zauzele Sanu, glavni grad Jemena, Saudijska Arabija pokrenula je vazdušne napade sa namerom da suzbije pobunjenike u Jemenu.
Napadima su se pridružili Egipat, Jordan i Ujedinjeni Arapski Emirati. Rat koji vodi protiv Jemena u potpunosti je zaokupio Saudijsku Arabiju i borbu protiv ISIS-a stavio u drugi plan. Jordan je nakon incidenta u kojem je jordanski pilot živ spaljen od strane ISIS-ovaca u nekoliko navrata žestoko udario po teroristima Islamske države. Međutim, njihovi su se napadi u potpunosti proredili.
Jedan od razloga je situacija u Jemenu, ali važan je razlog strah od osvete ISIS-a na domaćoj teritoriji. ISIS ne postoji samo u Siriji i Iraku već je prilično jak i u svim ostalim arapskim zemljama kao što su Saudijska Arabija, Kuvajt, Liban i Jordan. Tako da Jordan stoji sa strane delom zato jer želi da minimalizuje rizike od eventualnih osvetničkih terorističkih napada koji bi destabilizirali zemlju.
Zapravo, arapske zemlje dugo su vremena smatrale ISIS isključivo problemom Irana. Naime, najveći saveznici Irana u regionu su Irak i Sirija, dve zemlje najviše pogođene stvaranjem Islamske države. S druge strane, Iran većinom čine šiiti koji su češća meta ISIS-a.
Postavlja se pitanje da li je moguća veća intervencija arapskih zemalja protiv ISIS-a koja bi uključivala i kopneni napad na džihadiste. Ako je verovati stručnjacima, to je teško moguće.Naime, nijedna zemlja ne želi da preuzme rizik slanja trupa u Siriju, a ni Asad ne bi gledao blagonaklono na takve pokušaje.
"Važno je kod intervencije imati podršku centralnih vlasti ili barem vojske u zemlji, a to uključuje podršku vojske Bašara al Asada. Njega svi vide kao nekoga sa kim je nemoguće sarađivati", kaže Gadi Sari, stručnjak za Bliski istok.
(index.hr)
