Mnogi su bili obučeni u srednjevekovne odore kako bi obeležili dan kada je sunce na najnižoj tački na nebu. Tog dana, dan najkraće traje jer se Zemlja najviše udaljila od sunca. Istovremeno, na južnoj hemisferi obeležava se najduži dan, odnosno, letnja dugodnevica.
Stounhendž je i dalje jedna velika misterija jer nikada nije do kraja otkriveno kako su veliki kameni stubovi tu dospeli ni čemu su služili.
Veruje se, ipak, da je to drevno mesto imalo neke veze sa računanjem vremena i položajem sunca i slično te i ne čudi što se veliki broj ljudi baš ovde okupilo da obeleži zimski solsticij.
Mnogi istoričari smtraju da je solsticij imao veliku ulogu i u životu ljudi još pre 4.000 godina.
I zimski i letnji solsticij su važni datumi u paganskom kalendaru, a Vikani zimi obeležavaju ponovno rađanje Jula, boga sunca. Svake godine se kod Stounhendža u zoru okupi značajan broj ljudi kako bi pozdravili sunce.
(Metro)
