Dugi sukobi u Siriji i mnogim delovima zapadne Azije su plodno tlo za jačanje ekstremnih militanata koji pokazuju varvarsko izopačavanje islamske vere. Učešće dve glavne sile u sukobu koji se jedino može opisati kao Hladni rat iscrpljivanja dodatno naglašava složenost problema i mnoge skrivene igrače koji eksploatišu sukob u Siriji, naročito kao sredstvo za svoje ciljeve.
S koje god strane se posmatra ovaj sukob, ne može se poreći da su ova pitanja povezana na mnogo načina, pa čak i izazvana.
Od uzlaznog trenda islamofobije koja se širi zapadnim svetom kroz rastuće desničarske grupe, pa do pomenutog rata u Siriji koji je izazvao jednu od najvećih ljudskih tragedija 21. veka, ova pitanja su povezana u jednom ili drugom obliku, gradeći priču o stalnom sukobu koji odražava veliku strategiju dominacije svetom.
Islamska država i geopolitika
DAEŠ, takođe poznat kao IS ili ISIS ili ISIL, je toliko ojačala da je postala novo lice terorizma u modernom svetu, nadmašivši Al Kaidu i druge terorističke grupe.
Dok grupa tvrdi da je islamska, njihova praksa i retorika upadljivo liče na karikature islama u srednjovekovnoj Evropi, do tačke da je reč o crtanom filmu uživo, što se savršeno uklapa u stereotipnu sliku zle muslimanske Baba Roge.
ISIL je sa izuzetnom efikasnosti delovao u mnogim delovima Zapadne Azije i Severne Afrike. Okupirali su delove Libije, Iraka i Sirije i uspostavili sofisticiranu medijsku mrežu, kampove za obuku, pa čak i administrativne strukture kojima vrše vlast i kontrolu. Sa vojnog stanovišta, ta teroristička grupa je uspela da zadrži osvojena područja - iako je poslednjih nedelja izgubila neke teritorije u Iraku i Siriji.
Međutim, pravi izazov za ISIL u Siriji nije SAD, već Rusija. Efektivna zaštita ruskog vazduhoplovstva omogućila je sirijskoj vojsci Bašara al-Asada i njegovog saveznika libanskog Hezbolaha, da povrate kontrolu nad značajnim delovima Homsa, Latakije i delova Alepa, od ISIL i drugih terorističkih grupa usko povezanih sa Saudijskom Arabijom, Turskom, Izraelom , SAD i drugih zapadnim silama. To je bio razlog za masovni propagandni rat protiv Rusije. Obaranje ruskog vojnog aviona u vazdušnom prostoru Sirije treba posmatrati u tom kontekstu.
Zaista, sa Sirijom kao poprištem jasno su iscrtane linije bitke u novom sukobu između SAD, s jedne strane, i Rusije, s druge. U izvesnom smislu, ovo je prvi veliki sukob između dva protagonista 40 godina dugog Hladnog rata koji je okončan 1989. Na strani SAD su druge zapadne sile kao što su Britanija i Francuska, uz podršku njihovih regionalnih saveznika kao što su Izrael, Turska, Saudijska Arabija i Katar. Na strani Rusije, je naravno sirijska vlada, Iran, Hezbolah i sve više iračka vlada u Bagdadu koja oseća da je Rusija iskrenija u borbi protiv terorizma koji preti Iraku i regionu nego SAD ili Turska.
Sukob uključuje ove dve strane, ali na žalost, takođe pokazuje dimenziju sunitsko šiitskog sukoba, koji bu potencijalno mogao da proguta ceo region i svet uvuče u veliki požaru koji vodi čak do svetskog rata. Takva opasnost je uočena Rezolucijom Saveta bezbednosti UN o Siriji i mirovnim planom usvojenim jednoglasno u Savetu u decembru 2015. Rezolucija 2254 (2015) poziva ne samo na prekid vatre i pregovore između sirijske vlade i opozicije, već takođe izražava svoju podršku slobodnim i fer izborima u okviru suverene, nezavisne i teritorijalno ujedinjene Sirije.
Ako se plan uspešno ostvari, smrt i razaranje koje je zadesilo Siriju se mogu zaustaviti. To će svakako dovesti do kraja tragičnu navalu hiljada sirijskih izbeglica koji pokušavaju da nađu utočište u Evropi.
Iz druge perspektive, ova izbeglička kriza uključuje i Iračane, Avganistance, Libijce, Pakistance i Bangladešane, kao i Somalijce, Malijce i Nigerijce, sada utiče i na politiku u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Izbeglička kriza, desničarske politike i Donald Tramp
U početnim fazama Nemačka je među evropskimi zemljama bila najotvorenija z vezi izbeglica, Kancelarka Merkel je dobila mnogo pohvala od međunarodne zajednice za nemačku politiku otvorenih vrata. Ona je međutim bila kratkotrajna, i gotovo preko noći su realizovane mere kontrole granice, usluge železničkog prevoza u Nemačku su privremeno obustavljene, a desetine hiljada izbeglica se našlo nasukano u drugim evropskim zemljama.
Ipak, situacija u Nemačkoj nije bila tako loša kao u ostatku Evrope. Mere granične kontrole u zemljama poput Mađarske su zaustavile 170.000 izbeglica, što je izazvalo diplomatske napetosti sa susedima, i izazvalo kritike međunarodne zajednice.
Francuska je s druge strane otvorila svoje granice sa izbeglicama, alo su se javile kritike da Francuska navodno favorizuje hrišćanske grupe na račun drugih verskih grupa. Ovaj stav je očigledno usmeren protiv muslimanskih izbeglica, koji su u većini. To je odraz rastućeg anti-imigrantskog osećanja izazvanog velikim brojem radikalnih desničarskih grupa u Evropi u poslednjih nekoliko godina. Možda postoji istorijski koren te pojave. Islamofobija, iracionalan strah od islama, je bio deo evropske svesti više od hiljadu godina.
Islamofobiju je posebno pojačao teroristički napad u Parizu, što doveo do obnovljenih strahova u vezi muslimanskih migranata. Političari i medijski analitičari sada spekulišu da li su neki od tih "teroristi", što samo jača popularne osećanja protiv muslimana.
Neprijatni antimuslimanski incidenti su postali sve rasprostranjeniji i jači, kao što jačaju desničarski pokreti da se zaustavi "islamizacija Evrope".
U SAD, islamofobija ima direktan uticaj na predsedničkim izborima. Najjači kandidat republikanaca Donald Tramp je veoma iskren o svojim strahovima protiv muslimanskih imigranata i pretnje muslimanskog terorizma. On je pozvao na direktnu zabranu ulaska Muslimana u Ameriku, rušenje ili nadgledanje džamija, i posebne lične karte za muslimane u Americi
Tramp, očigledno ima publiku. Njegova anti-muslimanska retorika odjekuje u velikom delu bele populacije sa srednjim i nižim primanjima. Žrtvama ekonomske i društvene stagnacije u poslednje dve decenije se na žrtvovanje nudi "drugi", a oni smatraju da će tako "Amerika ponovo biti velika", što je Trumpov slogan, a da će se njihova situacija vidljivo poboljšati.
Vidimo kako eksploatacija domaćih strahova ukorenjenih u društveno-ekonomskoj situaciji od strane političara koji jure visoku funkciju može zapravo da služi kao hegemonijska agenda supersile.
Sloganom pravljenja Amerike ponovo velikom Tramp ima veliki odjek među stanovništvom, jer je među njima američka dominacija svetom prihvaćena kao nešto dato, i kao nešto dobro za čovečanstvo. I republikanski i demokratski kandidati recituju ovu mantru o američkom svetskom vođstvu.
TPPA i ekonomska hegemonije
U onome što se može smatrati drugim krajem sveta, postoji još jedan događaj koji ukazuje na još jedan deo velike strategije da se uspostavi hegemonijska moć Sjedinjenih Američkih Država.
Kontroverzni sporazim o Transpacifičkom partnerstvu (TPPA) je "trgovinski" sporazum između 12 azijsko-pacifičkih zemalja koji su režirale SAD, a koji ima negativne posledice po zakonime o autorskim pravima, troškovima zdravstvene zaštite, po lokalne industrije i nacionalni suverenitet. TPPA u svakom smislu isključuje Kinu, najznačajniju ekonomsku silu Azijsko-Pacifičkog regiona. To je razlog zašto TPPA nije toliko povezan sa trgovinom ili ekonomijom, već u suštini sa moću i politikom. To je dobro orkestrirana-strategija zaustavljanja i smanjivanja rastuće moć i uticaja Kine u svom susedstvu. Dva važna potpisnika TPPA, Australija i Japan, su nedavno otvoreno izjavili da podržavaju SAD kao "stožer Azije" koji će zadržati "kineski agresivni uticaj i pozicioniranje."
TPPA može da se maskira kao trgovinski sporazuma (i to loš), ali ne može maskirati svoje skrivene geopolitičke motive.Ono obuhvataju podređivanje potpisnika spoljnoj sili što može narušiti interese njihovog stanovništva.
Zaključak
Pipci hegemona se šire na dva fronta - u zapadnoj Aziji i Severnoj Africi i Bliskom istoku, regione koji omogućuju da održi svoju dominantnu moć i uticaj. Ulozi su visoki. To nisu samo nafta i gas. To je jedini region u svetu gde se spajaju tri kontinenta i gde se nalaze neki od najvažnijih svetskih plovnih puteva. Ali najviše od svega, to je mesto gde se nalazi Izrael. Nijedna druga zemlja nije toliko važna za SAD i Zapad. Kako bi održale svoju hegemoniju u regionu, SAD su spremne da se suoče sa velikom vojnom moći Rusije, kao i sa srednjim regionalnim silama poput Irana
Drugo, u azijsko-pacifičkom regionu hegemon pokušava da zadrži i smanji moć najdinamičniji ekonomske sile u svetu. Za SAD, ekonomski izazov koji sada predstavljala Kina ima politički i vojni značaj u srednjem i dugom roku, i zato želi da osigura da će njena ekonomska moć u azijsko-pacifičkom regionu, koja je i dalje značajna, opstati i proširiti se.
Za hegemona, Bliski istok i Azijsko-pacifički region su dva regiona u gde dolazi do ozražaja njeno pravo da vlada svetom. Zato neće dozvoliti da to bilo ko dovodi u pitanje, a kamoli izazove
