Nemci su se za vreme Merkelove pretvorili u pravog evropskog hegemona, ali do sada ih taj status ništa nije koštao, bez obzira na to koliko su neki Nemci proklinjali kredite namenjene Grčkoj. Savršeno je očigledno da su Nemci izvukli najveću ekonomsku korist od stvaranja monetarne unije. Međutim, da li će Nemačka preuzeti na sebe odgovornost, koju je preuzela Amerika 1945. godine? Na ovo pitanje moraju odgovoriti isključivo Nemci..
* Reći da je on „kontroverzna figura“ - znači, ne reći ništa novo. Nijedan drugi investitor na svetu ne izaziva kod ljudi tako kontradiktorna osećanja, kao čovek koji je rođen u Mađarskoj i koji se obogatio u Americi - Džordž Soroš. Između ostalog, on je poznat kao čovek, koji je za jedan dan zaradio milijardu dolara na špekulacijama protiv britanske funte.
Jedno je sigurno: Evropa mu ne da mira. Soroš je preživeo holokaust a kasnije je pobegao od komunista. Angelu Merkel je kritikovao zato što je, po njegovom mišljenju, svojom preteranom strogošću tokom krize u evrozoni rizikovala uništavanje EU. Ali njena politika gostoprimstva prema izbeglicama ga je jednostavno zadivila. „Da li je to ona ista kancelarka“? - samo na početku se pitao Soroš.
Wirtschaftswoche: Gospodine Soroš, časopis Time je nedavno izabrao Angelu Merkel za ličnost godine, uz to ju je nazvao „kancelarom slobodnog sveta“. Da li joj je time ukazano previše časti?
Soroš: Naravno da nije. Ja i dalje smatram da je njena ekonomska politika u Evropi fundamentalno pogrešna. Ali, ona je za mene već odavno neprikosnoveni lider u Evropi i samim tim lider slobodnog sveta - naročito otad se zbog ukrajinskog konflikta snažno usprotivila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Pre toga sam je smatrao sposobnim političarem koji obraća previše pažnje na rezultate anketa. Ali, po pitanju odnosa sa Rusijom javno mnjenje joj je odjednom postalo potpuno nebitno. Da, i nakon početka migrantske krize, Merkelova je brzo shvatila, da ona može uništiti EU - prvo slobodne granice u Šengenskoj zoni, a zatim i slobodno unutrašnje tržište.
Ranije su Merkelovu smatrali opreznom, a sada je odjednom postala beskrajno odlučna. Mnoge Nemce ta činjenica nervira.
- Lično, veoma cenim tu njenu odlučnost - možda zato što me ona podseća na mene iz vremena kada sam bio investitor. Naravno, sada postoji mnogo razloga za zabrinutost. Sve dok god se EU bori sa krizom, ona će je samo očvrsnuti i napraviti još jačom. Ali, problem je što se ona sada susreće ne sa jednom, već sa pet ili čak šest kriza istovremeno.
Hajde da nabrojimo: grčka kriza, kriza evra, kriza u odnosima sa Rusijom, kriza u Ukrajini, mogućnost „Breksita“ (izlazak Velike Britanije iz EU), migraciona kriza. Šta nije nabrojano?
- Treba dodati i sirijski konflikt koji je i doveo do migrantske krize. Osim toga, ozbiljno se zaoštrila debata o migracionoj politici nakon terorističkih napada u Parizu. A da li će se pojaviti još jedna kriza, zavisi od Nemaca.Na šta konkretno mislite?
- Ako je neko u stanju da spreči raspad Evrope, onda su to samo Nemci. Za vreme Merkelove oni su se pretvorili u pravog evropskog hegemona, ali do sada ih taj status ništa nije koštao, bez obzira na to koliko su neki Nemci proklinjali kredite namenjene Grčkoj. Savršeno je očigledno da su Nemci izvukli najveću ekonomsku korist od stvaranja monetarne unije. Međutim, hegemoni bi trebalo da brinu ne samo o svojim interesima, već i o interesima onih koji im veruju. Međutim, da li će Nemačka preuzeti na sebe tu odgovornost, koju je preuzela.
Amerika 1945. godine? Na ovo pitanje moraju odgovoriti isključivo Nemci. Merkelovu bi to moglo koštati kancelarske stolice.
- U kontekstu migracione krize - reč je o principima. Kako mi se čini, ona je apsolutno svesna ovog rizika. Lično, bio sam veoma dirnut njenim akcijama. Ja sam preživeo rat, holokaust i komuniste, i sam sam bio izbeglica. Ja sam donirao milijarde dolara kako bi pretvorio Evropu u društvo otvoreno za sve - jedinstveno u celom svetu. S moje tačke gledišta, Merkelova deluje sećajući se svog detinjstva u porodici pastora i ne-slobodnog života u DDR.
Bavili ste se razvojem demokratije, pre svega u Istočnoj Evropi. Zašto je upravo tamo mržnja prema izbeglicama tako jaka?
- Mađarski premijer Viktor Orban se ne slaže sa vodećom ulogom Merkelove u Evropi, uz to nastoji i da podrije principe na kojima se zasniva Evropa. To se može uporediti sa makazama: ruski predsednik Vladimir Putin napada EU spolja, a Orban iznutra. Videli ste, kako je Orban na nedavnom kongresu HSU (Hrišćansko-socijalna unija - politička partija u Nemačkoj), zajedno sa Horstom Zehoferom (Horst Seehofer) napadao Merkelovu?
Ali, ne možemo postojanjem samo jednog Orbana objasniti talas ksenofobije u Istočnoj Evropi.
- Orban - nije jedini. Jaroslav Kačinjski (Jaroslaw Kaczynski), čija je stranka upravo pobedila na izborima u Poljskoj, ima veoma slične stavove. Poljska, sa etničke i verske tačke gledišta - to je jedna od najhomogenijih zemljama u Evropi. Ako će neko u katoličkoj Poljskoj, biti „drugi“, to će biti muslimanski migranti. I Kačinjski je uspešno tokom kampanje te „druge“ predstavio đavolima.
EU može primeniti sankcije protiv vlada Poljske i Mađarske. Da li je stvar zaista tako ozbiljna?
- Vlasti obe zemlje teže ka nekoj vrsti mešavine etničke i verske izolacije manjina u cilju jačanja sopstvene vlasti. To me podseća na vreme između Prvog i Drugog svetskog rata, kada su admiral Horti (Miklos Horthy) u Mađarskoj i maršal Pilsudski (Jozef Pilsudski) u Poljskoj pokušali da stave pod kontrolu sve demokratske institucije. Upravo ka tome teže i aktuelni vladari.
Šta zaista preti EU spolja?
- Važno je napomenuti da su pre 25 godina upravo „slomljeni“ SSSR i EU, koja je bila tek stala na svoje noge, predstavljali dva velika savremena modela državne uprave. Sovjetski Savez je težio ujedinjenju proletera svih zemalja, a EU je težila mirnoj integraciji i razvoju zasnovanom na principima slobodnog i otvorenog društva.
Sada su oba modela ostala u prošlosti?
- Na mestu Sovjetskog Saveza sada je Putinova Rusija, koja ponovo ima tendenciju da postane svetska sila. A u Evropskoj uniji ponovo pobeđuju nacionalističke tendencije. Merkelova izgleda još uvek veruje u otvoreno društvo. Ka njemu takođe teže ljudi koji se bore za demokratiju i slobodu u Ukrajini. Međutim, ove vrednosti u današnjoj Evropskoj uniji više ne postoje. Da li je moguće posmatrati Evropu kao ravnopravnog i dobrovoljnog partnera? Bojim se više ne!
Zašto ste odustali od berzanskog posla? - To je prilično prosto: ja sam zabrinut za čovečanstvo. Možda mislite da preterujem, ali celoj našoj zapadnoj civilizaciji preti izumiranje. Uz pomoć naučnog znanja čoveka je stavio prirodu pod svoju kontrolu. Istovremeno, on nije uvek u stanju da kontroliše čak ni samog sebe.
Može li Grčka postati atraktivna za privatne investitore?
- Ne, sve dok Grčka ostane u evrozoni. Dok god bude imala evro, nikada neće biti u stanju da se oporavi od krize, jer će kurs evra uvek biti previsok, a ona nikada neće postati konkurentna.
Zar niste zabrinuti, da bi se upravo sada, usred krize, u Velikoj Britaniji mogao održati referendumu o izlasku iz EU?
- Bez Velike Britanije EU bi postala mnogo slabija. Uostalom, ona je uvek igrala ulogu svojevrsne protivteže - samim tim što je njena ekonomija mnogo više tržišno orijentisana nego francuska ekonomija.
Ali, većina Britanaca izgleda želi izlazak iz EU.
- Samo zato što se cela ova kampanja oko „Breksita“ vodi kao obmanjivanje javnosti. Velika Britanija danas može „provaliti“ najbolji posao u svojoj istoriji. Ova zemlja ima pristup tržištu, na koje odlazi polovina svih britanskih izvoza. Istovremeno evro-kriza ne utiče na njenu ekonomiju. I izlagati je opasnosti bilo bi glupo.
Evropa - i ceo svet - su dovoljno dugo mogle da računaju na ubrzani rast Kine. Sada je on ostao u prošlosti?
- Kina i dalje ostaje glavna država u svetu. Ona i dalje raspolaže ogromnim deviznim rezervama i uživa poverenje investitora. Oni su sigurni, da će režim suočen sa toliko izazova, pronaći pravo rešenje.
Da li su ove prednosti dovoljno velike da bi se sprečio ekonomski kolaps?
- Nažalost, Kina sada suviše brzo „gori“ svoje devizne rezerve. Uz to, investitori postepeno počinju da sumnjaju, jer je kinesko rukovodstvo napravila mnogo grešaka. Dovoljno je spomenuti velike dugove banaka i državnih preduzeća, ili ekološke probleme. Trenutnim poverenjem Kina će moći da se koristiti još oko tri godine, ali onda će se suočiti sa jednim od najvećih izazova u svojoj istoriji.
Mnogi optužuju predsednika Baraka Obamu zbog preterane delikatnosti u odnosima sa Vladimirom Putinom.
- I oni su apsolutno u pravu. Obama je po svaku cenu želeo da izbegne konfrontaciju sa Rusijom. Međutim, on se je morao hitno i odlučno usprotiviti Putinovom mešanju u sukobe na Bliskom istoku, pre svega u Siriji. Može se reći da je turski predsednik Redžep Erdogan učinio Obami veliku uslugu, naredivši obaranje ruskog vojnog aviona. Zato što je tada Putin momentalno shvatio da će njegovo „igranje vatrom“ u Siriji imati negativne posledice. I onda je iznenada počeo da se bavi pronalaženjem političkog rešenja. Ali, nažalost, sada će biti vrlo teško naći bilo kakvo rešenje za situaciju u Siriji, kao i za borbu protiv terorista Islamske države. Ta grupacija je pokazala Ahilovu petu zapadnog društva - strah od smrti. Oni pothranjuju taj strah i na taj način pokušavaju da nas nateraju da odustanemo od politike tolerancije i otvorenosti. Ali, ako krenemo putem koji zagovara američki republikanski predsednički kandidat Donald Tramp (Donald Trump) - sami ćemo okrenuti vodu na vodenicu terorista.
Obojica ste - milijarderi, obojica živite u Njujorku. Da li se znate sa Trampom?
- Pre mnogo godina, on me je pitao da li želim da postanem glavni zakupac jednog od njegovih nebodera. On je želeo da ja odredim bilo koju cenu. Ali ja sam samo rekao: „Ja to sebi ne mogu priuštiti“. On je - opasniji od Džordža Buša-mlađeg. Buš, je barem, posetio džamiju posle terorističkih napada 11. septembra, kako bi pokazao svetu da Amerika neće voditi rat protiv islama. Tramp želi muslimanima da zabrani ulazak u SAD.
