(VIDEO)ŽIVOT DOSTOJAN ŠEKSPIROVIH TRAGEDIJA: Preminula iranska princeza Ašraf Pahlavi u 97. godini

Iranska princeza Ašraf Pahlavi, sestra bliznakinja nekadašnjeg svrgnutog šaha čiji je glamurozni životni stil bio otelotvorenje raskalašnosti njegove vladavine, umrla je u 96. godini nakon što je provela decenije u progonstvu.

Pre Islamske revolucije 1979. godine, mnogi u Iranu su verovali da je princeza Ašraf bila ta koja donosi odluke umesto njenog brata, šaha Muhameda Rezom Pahlava, i da je ona ta koja ga je nagovorila da preuzme vlast u državnom udaru koji su inicirale Sjedinjene Američke Države 1953. godine.

Njen lik je ovekovečio poznati umetnik Endi Vorhol na portretu s jarko crvenim usnama i kosom crnom poput vrane, javlja "Associated Press".

Život princeze Ašrafi u godinama posle Islamske revolucije dostojan je Šekspirovim tragedijama. Atentatori su ubili njenog sina na pariskoj ulici odmah nakon Islamske revolucije, a nedugo nakon toga njen brat blizanac je umro od raka. Njena nećakinja je umrla 2001. godine nakon što se predozirala drogom u Londonu, a nećak je ubijen u Bostonu 10 godina kasnije.

Bez obzira na sve, uvek je branila vladavinu svog brata i držala se svoje kraljevske prošlosti.

"Noću, kada odem u svoju sobu, to su trenuci kada me misli preplave. Ostanem budna do pet ili šest ujutru. Čitam, gledam kasete, pokušavam da ne razmišljam. Ali, uspomene ne žele da me ostave na miru – izjavila je Ašraf u intervjuu za "Associated Press" 1983. godine u Parizu.

Reza Pahlavi, sin šaha, saopštio je na svom Fejsbuk profilu da je njegova tetka umrla u četvrtak uveče. Na njenoj veb stranici se bez objašnjenja navodi da je umrla u četvrtak.

Robert F. Armao, dugogodišnji savetnik princeze Ašraf u Njujorku, rekao je da je princeza umrla u Evropi u četvrtak, odbivši da kaže uzrok smrti. Rekao je da još uvek nemaju planove za sahranu.

U Iranu, lokalni mediji su izvestili da je princeza umrla, oslanjajući se na međunarodne izveštaje. Državne TV stanice objavile su da je umrla u Monte Karlu i opisali su je kao poznatu po korupciji, što je Armao kritikovao.

"Njena Visost je uradila puno za svoju zemlju, bez obzira na njene ljudske mane", rekao je on.

Rođena 26. oktobra 1919. godine, princeza Ašraf je ćerka monarha Reze Šaha. On je došao na vlast u državnom udaru koji je Britanija inicirala 1921. godine, ali je kasnije bio prisiljen da abdicira nakon invazije Rusije i Britanije 1941. godine. Do 1953. godine, Amerika je pomogla u orkestriranju državnog udara u kojem je svrgnut demokratski izabrani iranski premijer Muhamed Mosadegh zbog straha da previše naginje prema Sovjetskom Savezu. To je dovelo njenog brata na vlast i utrlo put za decenije nepoverenja među tim zemljama.

Međutim, šah je bio “neodlučan čovek”, kako se navodi u dokumentima CIA s kojih je skinuta oznaka tajnosti, a koje je prvi put objavio "The New York Times" 2000. godine. Kako bi državni udar imao puni efekat, zaverenici su se obratili “šahovoj dinamičnoj i dominantnoj sestri bliznakinji”, koja je već bila u kontaktu s britanskim i američkim agentima. Nakon “velikog pritiska” s njene strane i strane američkog generala, šah je pristao.

Dok je vlada njenog brata živela u izobilju, a njihova tajna policija mučila političke aktiviste, princeza Ašraf se fokusirala na prava žena. Ona i njena sestra, Šams, bile su među prvim ženama u Iranu koje su u javnost izašle bez pokrivene glave, što krši tradicionalne norme ove šiitske zemlje. Ona je takođe sudelovala u drugim diplomatskim misijama Irana.

Puno je putovala i postala je poznata po kockanju na francuskoj rivijeri, a francuski mediji su je nazvali “La Panthere Noire”, odnosno “Crna pantera”. U Kanu je 1977. godine preživela pokušaj atentata u kojem je ubijen njen savetnik, a ranjen šofer.

Politička opozicija je tokom šahove ere kritikovala princezu Ašraf zbog navoda o korupciji, kao i njene medijski popraćene ljubavne veze s mnogim iranskim glumcima i javnim ličnostima.

Nakon što je njen brat svrgnut u Islamskoj revoluciji 1979. godine, princeza Ašraf je živela na više adresa, Pariz, Njujork i Monte Karlo. Objavila je svoje memoare i pričala je o svemu odmah nakon svrgavanja brata.

"Nakon smrti mog brata, da smo imali 65 milijardi dolara kako su neki ljudi tvrdili da imamo, odmah bismo zauzeli Iran – izjavila je ona za AP 1983. godine.

Princeza Ašraf se udavala i razvodila tri puta u svom životu i ima troje dece. Postepeno je smanjivala javne nastupe u kasnijim godinama, iako je prisustvovala sahrani američkog predsednika Ričarda Niksona 1994. godine. Uvek je tvrdila da ni za čim ne žali.

(fokus.ba)