Novogodišnja proslava u Nemačkoj se pretvorila u noćnu moru užasnog seksualnog terorizma. Napad velikih razmera je izgleda planiran i koordiniran a široko rasprostranjen strah se ulio u populaciju i doveo do reakcije protiv vlasti. Hiper-liberalno-progresivne elita koja dominira nemačkom političkom scenom omogućila je ovaj napad na osnovu njihove slepe privrženosti ideologiji "ljudskih prava", koji dogmatski predviđa da svaki ne-zapadni pojedinac koji žuri da uđe u EU je "izbeglica i žrtva", koja automatski putem afirmativne akcije ima pravo na obezbeđene pravne i ekonomske povlastice.
Naravno, iza maske "ljudskih prava" leži cinična potreba Nemačke za mladom, jeftinom, i neobrazovanom uveznom radnom snagom za potrebe neprekidnog privrednog rasta Nemačle, ali, velika većina zagovornika ideje "ljudskih prava" pristalica u zemlji nije svesna ovog skrivenog cilja i iskreno veruje u nezvaničnu (mada institucionalizovanu) ideologiju svoje zemlje. S druge strane, sve više građana se budi iz ovog sna kojga je nametnula država i izlazi u znak protesta protiv vlasti, dok pojedine opozicione snage nažalost imaju fašističke i rasističke korene.
Sve u svemu, čini se da je "izbeglica" kriza izuzetno uspešno ostvarila scenario destabilizacije EU iznutra, čiji je krajnji cilj da su sada skoro svi najjači politički akteri na kontinentu podložni pretnjama obojene revolucije. Nad Evropom sada visi Damoklov mač nekontrolisanog nasilja između građana i države, koji treba da uplaši najvažnije donosioce odluka u Evropi (Angela Merkel kao glavnu među njima) i da ih ostavi u podređenosti od SAD.
Seksualni terorizam
Divljaštvo koje se dogodio u Kelnu u novogodišnjoj noći može se opisati kao ništa manje nego seksualni terorizam. Ova kovanica može biti šokantna za one koji je prvi put pročitaju, ali je ona zapravo jedini način da se precizno prikaže i sam događaj i njegovi skriveni motivi. Terorizam uvek ima za cilj da se meta toliko uplaši da je spremna da ispuni bilo koji zahtev agresora, a umesto ubijanja u ovom slučaju je korišćeno bezobzirno seksualno zlostavljanje.Mediji su na kraju objavili da je u seksulanim napadima u Kelnu učestvovalo više od hiljadu tinejdžera i mladih ljudi sa Bliskog istoka i Severne Afrike Iako se i za njih koristi naziv "izbeglica", nijednom istinskom izbeglici nikada ne bi palo na pamet da na ovakav način zloupotrebi gostoprimstvo domaćina koji radi sve što može da mi pomogne da započne novi život.
Samo bi pojedinci koji su u Nemačku stigli zbog pohlepe ili ideoloških ciljeva bi mogli da pomisle da počine ovakav zločin. Verski fanatici žele da od Evrope naprave novo bojno polje, a paravan "izbeglice" i ujedno i žrtve je savršena prilika da se uvuku na kontinent i koriste neobuzdane evropske principe političke korektnosti kako bi uspeli da stvore šerijatske zone u zemljama domaćinima. Takva vehabijska gnezda bi se potom koristila da se stvore dodatne radikalne snage i služila kao odskočna dasku za pokretanje daljih terorističkih napada (bilo da su nasilnih ili seksualnih) u cilju proširenja dometa njihovih "urbanih kalifata". U osnovi, oni planiraju presađivanje svoje taktike iz "Arapskog proleća" u Evropu, sa svim pratećim krvoprolićem i destabilizacijom
Da se vratimo na događaje u stravičnoj novogodišnjoj noći, mora se naglasila da perverzni počinioci nisu predstavnici istinskog islama, već nakaznog vehabijskog tumačenja. Oni militantno sprovode svoju ideologiju i očigledno je da njihovo pohotno ponašanje simbolično pokazuje njihovu snagu poraženom populacijom. Istorijski gledano, osvajači su posle osvajanja ili kolonizacije preduzimali seksualne napade, a dok je suviše rano da se kaže da je Evropa potpuno poražena od vehabija džihadista, očigledno je da oni već "slave svoju pobedu. Evropski EnablersNijedan od seksualnih zločina koji su se desili u Kelnu ne bi bili mogući da nije bilo hiper liberalno-progresivne politike indoktrinirane evropske elite.
Lokalni građani nisu krivi, a kamoli same žrtve, ali mnogo krivice počiva na rukama policajaca, koji su bili prisutni na tom mestu a nisu uradili ništa. Kukavički se povući i pasivno posmatrati seksualni terorizam, navodno zbog toga što nije bilo dovoljno policajaca, uprkos zakletvi, mnoge od njih čini saučesnicima zapanjujućeg divljaštva.Gledajući iz druge perspektive, zamislivo da su možda dobili naređenje da se povuku. Kad vlada tretira sve "izbeglice" kao građane prve klase u "Novoj (post-modernoj) Nemačkoj" i daje ovoj grupi socijalnih beneficija bez preduslova, policija i njeni šefovi mogu imati osećaj da bi preduzimanje bilo kakve odlučne i potencijalno nasilne akcije protiv njih (bez obzira koliko opravdan i ograničena) moglo stvoriti katastrofalnu sliku u javnosti i automatski ih koštati karijere.
Osim toga, vrlo je verovatno da oni bukvalno nisu verovali svojim očima šta su videli, niti bi njihovi su njihovi nadređeni mogli da zamisle da se to dešava u njihovoj liberalno-progresivnoj državi "ljudskih prava".Međutim, da je nepripremljena i potpuno neiskusna nemačka policija hrabro pokušala da stavi tačku na haos, verovatno bi se seksualni terorizam i iživljavanjanje pretvorili u urbani teroristički ustanak, što bi rezultiralo masovnim žrtvama, kako na strani "izbeglica" kako na na strani policije. Da se to desilo, mediji bi bi bili puni optužbi za preteranu reakciju "rasističke i fašističke policije" protiv "nevinih" izbeglice
Master plan
Evropa se zaista uvalila u zamku, a SAD vrlo dobro znaju da njena ideologija za to pruža predispozicije. Neselektivan pristup "došao jedan, dolaze svi" i privilegije su namamili na stotine hiljada ne-sirijskih i ne-iračkih pojedinaca, a kao što se očekivalo, EU i balkanske države su preplavljene ljudskim tokom bez presedana koji je strateški usmeren protiv njih. U većini slučajeva, SAD su uspele da veoma brzo utiču na situaciju u ključnim državama EU, tako da maksimalno iskoriste potencijal za napetost i stvore situacione uslove za Obojene revolucije po potrebi.
Nema izlaza
Kako sada stvari stoje, EU, a posebno Nemačka, su u velikoj dilemi. Postoje samo tri moguća odgovora u suočavanju sa seksualnim terorizmom koji je izbio u novogodišnjoj noći, od kojih će svaki garantovano samo podstaći suprotne političke snage i vrlo verovatno čak izazivazi aktivni antivladin pokret kao odgovor. Realna pravci delovanja su;
A: Sve ostaje isto
Vlade se ne odlučuje ni na kakav odgovor i efikasno se pretvara da se incident nije dogodilo, koristeći visokoparnu retoriku i simbolične poteze da skrene pažnju sa nedostatka konkretnih fizičkih mera.
B: Krajnje mere bezbednosti
Umesto proterivanja sve "izbeglice" dolaze pod intenzivan Orvelijanski nadzor kako bi sprečilo bilo zastrašujuće ponavljanje novogodišnjih seksualnih napada, uz neviđene mere bezbednosti koje bi se preduzele protiv izgrednika, što bi, pravdano ili ne moglo dovesti do kritika da "novi Gestapo" trpa izbeglice u "koncentracione logore".
C: Deportacije
Apsolutno je neverovatno da će doći do deportacija u kojima se hiljade "izbeglica" sistematski vraćaju u svoje zemlje ili Tursku, ali takva praksa može da se primeni na pojedine "izbeglice" koje se bave nezakonitim aktivnostima.Po svemu sudeći, verovatno će biti preduzeta kombinacija mera B i C, u različitim stepenima u zavisnosti od države, što će naravno proizvesti snažnu reakciju "izbeglica" i njihovih domaćih pomagača i podržavalaca, kao i onih koji misle da država ne čini dovoljno (u zavisnosti od konkretne situacije, to bi mogle biti bilo pragmatične patriote i / ili fašistički fanatici).
Opcija A je najgori mogući izbor od sve tri, jer lako može dovesti do trenutnih, širokih antivladinih demonstracija, kao i da omogući još seksualnog, i na kraju i nasilnog terorizma. Izbor mera B i C može da predstavlja rešenje pola-pola(opet, zavisi od konteksta i kako se fizički sprovodi), ali je bez sumnje da će opcija A biti poraz u svakom pogledu i produženje propale hiper liberalno-progresivne ideologije.Bez obzira na šta će se Evropa odlučiti, svaki pravac delovanja daje SAD jedinstvene strateške mogućnosti da manipuliše krizom i da preduzme ekstremni pritisak na ciljanu vladu. Završne misli
"Izbeglička" kriza je od samog početka organizovana kao sredstvo brze političke i društvene podele i demografske promene u ključnim državama EU. Ali to ne znači da preduzimljivi lideri i patriotska društva ne mogu teoretski naći inovativni način da neutrališe ovu pretnju, pod uslovom, naravno, da ovi akteri u zemljama Evrope i dalje postoje i imaju sposobnost da nešto učine.
(The Vineyard of the Saker) priredio i preveo Mladen Đorđević
