VELINGTON - Jedan istraživač sa Novog Zelanda dobio je doktorsku titulu zahvaljujući studiji društvenih navika ljubitelja hevi metala ili "bogana" kako se oni nazivaju u ovoj zemlji.Dejv Snel počeo je svoje istraživanje na Univerzitetu Vaikato 2007. godine sa ciljem da iskoristi psihološka sredstva kako bi porušio stereotipe o boganima kao antidruštvenim i potencijalno opasnim autsajderima.I sam ljubitelj hevi metala, Snel je ove sedmice doktorirao sa tezom "Svakodnevni život bogana: identitet i zajednica ljubitelja hevi metala".Uz pomoć granta od 100.000 novozelandskih dolara (81.000 dolara), Snel je prisustvovao hevi metal koncertima, proučavao društveni milje bogana i intervjuisao ih kako bi video kako pripadanje grupi utiče na druge aspekte njihovih života.Snel je, kako prenosi AFP, otkrio da iako njegovi subjekti slično fizički izgledaju - svi imaju duge kose, isprane farmerke i naklonost ka crnim majicama, psihološki nisu slični. On kaže da nema dokaza da su ljubitelji metal zvuka manje sposobni da, na primer, privređuju. Oni, kada rade, samo malo menjaju imidž kako bi se uklopili u takozvano "normalno" okruženje."Moje istraživanje pokazuje da ne možete grupisati ljude u određene kategorije što zaposleni u HR (ljudski resursi) sektoru ponekad rade", rekao je on. "Naše interakcije nas oblikuju i mi nismo rođeni ovakvi ili onakvi".Njegovo istraživanje otkrilo je da biti pripadnih hevi metal kulture znači deliti iskustva sa sebi sličnima. "Sve je prilično normalno - oni odlaze na koncert, nose majice i posle razgovaraju o proživljenom", rekao je on.Snelov mentor, profesor Darin Hodžets kaže da teza, koja je predstavljena i na konferencijama u Švajcarskoj i Portugalu, predstavlja važno istraživanje. "On je zapravo iskoristio bogane kao pokazatelj naših shvatanja identiteta, kako mi razumemo zajednicu i funkcionišemo unutar nje", rekao je Hodžets.
