MINSK - Brzi povratak zapadnih diplomata, koje su brojne evropske zemlje povukle iz Minska krajem marta-početkom aprila zbog redovne eksplozije "evrokampanje" za "ljudska prava" u Belorusiji nagoveštava ozbiljnije i dugoročnije planove Zapada za ovu bivšu sovjetsku republiku, čija ekonomsko-geografska uloga raste.
Ambasadori Švedske, Poljske, Litvanije, Češke i Estonije vratili su se ovih dana u Minsk, a u prvoj dekadi maja priključiće im se kolege iz Nemačke, Bugarske, Belgije i Danske. Odsustvo imalo uticajnije "narandžaste" opozicije u Belorusiji i stabilne unutarpolitičke pozicije rukovodstva sa predsednikom Aleksandrom Lukašenkom na čelu, ne dozvoljavaju bilo kakvu destabilizaciju te zemlje, što je potvrdio i izostanak bilo kakvih "prozapadnih" ekscesa zbog povlačenje ambasadora, komentariše ruski politikolog Igor Vojtenko.
Sa druge strane raste ekonomsko-geografska uloga Belorusije. Dovoljno je reći da su se brojni zvaničnici i poslovne strukture svih baltičkih zemalja nedavno usprotivili pooštravanju "antilukašenkovskih "sankcija Evropske unije, što je razumljivo, imajući u vidu da najmanje trećinu tranzitnih prihoda tih zemalja obezbeđuje transport beloruske robe. Belorusija je, sem toga, veliko prodajno tržište sve većeg asortimana robe iz Poljske i baltičkih zemalja, ali i isporučilac relativno jeftine struje u bivši sovjetski Pribaltik.Poljska sem toga predlaže da se preko njene teritorije produži gasovod Rusija-Belorusija-Litvanija-Kalinjingradska oblast. Poljska, Nemačka i Češka se sve aktivnije zalažu za izgradnju gasovoda Jamal-Belorusija-Evropa-2, koji će pored postojećeg cevovoda Jamal-Belorusija-Evropa obezbediti najkraći put za transport ruskog prirodnog gasa u EU.
Preko Belorusije prolazi i međunarodna tranzitno-kontejnerska maršruta Zakavkazje-Turska-Balkan-Ukrajina-Belorusija-Baltički basen. Sem toga, Evropska komisija podržava projekte transevropskih plovnih arterija preko Belorusije (Zapadni Bug-Visla-Odra, Zapadna Dvina-Dnjepar). Sve ove okolnosti, prirodno utiču na dugoročne planove EU prema Belorusiji, ali je kudikamo važnije da EU u okviru poznatog programa "Istočno partnerstvo", planira uvođenje režima slobodne trgovine sa zemaljama zapadne regije ZND (Zajednice Nezavisnih Država) i Zakavkazja.
Po tom pitanju postoji važna strateška "caka" - uključivanje Belorusije u takvu trgovinsku zonu faktički će je "izbaciti" iz Carinske unije i zone slobodne trgovine sa Rusijom i Kazahstanom. S obzirom na to da propisi Carinske unije ne dozvoljavaju učešće njenih članica u drugim sličnim blokovima, postoji rizik ako ne od raspada, onda bar od pojave problema u tom savezu.
U isto vreme, Rusija periodično ograničava prodaju na primer beloruskih mlečnih, mesnih i konditerskih proizvoda. Zato njihov izvoz raste u Poljsku i Slovačku, baltičke zemlje i Zakavkazje, Ukrajinu i Moldaviju. Ovi proizvodi su jedna od okosnica beloruskog izvoza, a bez ograničenja u pomenute zemlje izvoze se i drugi proizvodi - naftni derivati, hemijska đubriva, nameštaj, tekstil. Minsk je svakako svestan da takva trgovinska politika zemlja EU i "Istočnog partnerstva" vodi ka odvajanju Belorusije od Carinske unije, i paralelno ka uključenju u trgovinsko-ekonomski prostor EU. Brojni međusobno uslovljeni faktori primoravaju Zapad da nastavi razvoj saradnje sa Belorusijom, zaključuje Vojtenko.
