Međutim, u Išinomakiju počele su da se događaju čudne stvari. Taksisti se žale da ihzaustavljaju mušterije-duhovi.Jedan vozač se požalio da je pokupio ženu koja je želela da ide od glavne stanice Išinomaki do distrikta Minamihama.
Kada joj je rekao da je ta oblast zbrisana u cunamiju, žena je upitala: "Jesam li ja umrla?". Kad se okrenuo da joj odgovori, na zadnjem sedištu nije bilo nikoga.
Drugi taksista je posvedočio da je vozio jednog muškarca, ali kada je stigao na odredište, od putnika nije bilo ni traga ni glasa.
U toj katastrofi poginulo je skoro 16.000, a hiljade su ostale bez domova. Od tada mnogi preživeli pate od posttraumatskog stresnog poremećaja. Jedna od posledica je da vide ljude koji su nestali u cunamiju, odnosno, duhove.
Studija univerziteta Manitoba pokazala je da jedna od pet osoba koje pate od ovog poremećaja "vidi nešto što drugi ne vide".
Osim taksista, i drugi meštani su pričali da viđaju "duhove" kako stoje ispred supermarketa ili šetaju ulicom u kojoj su nekada živeli.
"Mesta na kojima se viđaju te utvare su ona koja su kompletno zbrisana u cunamiju. To je nekakva mentalna projekcija briga koje ih vezuju za ta mesta. Biće potrebno vreme da se poremećaj pojavi kod ljudi koji su izgubili svoje domove jer se za njih ništa nije promenilo od zemljotresa", kaže psihijatar Keizo Hara.
(Unilad)
