Spoljna politika Sjedinjenih država biće, prema procenama ruskih analitičara, usmerena na Siriju, Rusiju, Kinu i dalje širenje transatlantskih trgovinskih sporazuma sa državama Evrope i Azije.
Borba protiv međunarodnog terorizma
Iako će u fokus predsedničke kampanje 2016. godine uglavnom biti na pitanjima domaće politike, akcije u oblasti međunarodnih odnosa i bezbednosti će takođe zauzeti značajan deo. Nacionalna bezbednost će zbog opasnosti od međunarodnog terorizma biti jedno od najvažnijih političkih pitanja u 2016. posebno ako dođe do novih terorističkih napada na teritoriji SAD ili napada na američke građane u različitim regionima sveta .
U slučaju novih napada u SAD, Obamina administracija bi mogla postati predmet kritike republikanaca i to bi uticalo na politiku Obamine administracije na na Bliskom istoku.
Situacija na Bliskom Istoku
Obamina administracija će preduzeti niz koraka u cilju intenziviranja borbe protiv "Islamske države" na teritoriji Iraka, ali se neće odlučiti na pune vojne operacije na terenu sa velikim brojem američkih vojnika. Obama bi radije sačekao da početak novog vojnog pohoda na Bliskom istoku sačeka sledećeg predsednika, naročito ako bude jasno da je republikanski kandidat vodi u izbornoj trci.
Problem za Vašington će biti neslaganja između članova koalicije protiv ISIS. Iako Vašington zvanično podržava Irak u sporu sa Turskom, SAD može promovisati budući suverenitet iračkog Kurdistana. Uprkos demonstracija lojalnosti Vašingtona prema Ankari, nivo poverenja je pao. SAD će uz podršku evropskih saveznika, povećati pritisak na Ankaru da bi ona ojačala kontrolu tursko-sirijske granice i smanjila njenu propusnost za militante. 
Još jedan teroristički napad u Evropi bi ozbiljno dodatno pogoršao probleme u američko-turskim odnosima. Uprkos činjenici da je Vašington uspeo da ubedi Ankaru da povuče trupe iz Mosula, stav turskog rukovodstva u vezi suvereniteta i granica Iraka bi mogao da izazove novu napetost između vlade Redžepa Tajipa Erdogana i Obamina administracija.
SAD će zadržati umereno jak nivo političkog pritiska na zvanično rukovodstvo Sirije, ali će se Vašington protiviti pokušajima da se legalizuje status Asada na izborima. Američka vlada na političkom nivou neće priznati činjenicu saradnje sa Rusijom u borbi protiv ISIS, ali saradnja između vojske i obavještajnih službi dve zemlje u regionu Bliskog istoka može u praksi postati bliža. Nezadovoljstvo saveznika, pre svega Turske, ali i Katara, Saudijske Arabije i Velike Britanije može stvoriti ograničenja rusko-američke saradnje.
Pored toga, SAD će se usprotiviti pokušajima da se Asadova vlada politički konsoliduje usled vojnih uspeha postignutim zahvaljujući ruskoj podršci.
Sjedinjene Države će obezbediti direktnu i indirektnu podršku za islamsku koaliciju koju je stvorila Saudijska Arabija. Njeno prisustvo omogućava Vašingtonu da se oslobode političkog rizika i vojnog tereta u borbi protiv ISIL i dobije više podrške u muslimanskom svetu. 
Azijsko-pacifički region
Najvažniji predmet američke spoljne politike u azijsko-pacifičkom regionu u 2016. će ostati projekat Trans-pacifičkog partnerstva (TPP). SAD će nastaviti da promovišu TTP u proširenom smislu - ne samo kao zonu slobodne trgovine Jedan od ključnih spoljnopolitičkih izazova za Vašington u 2016. Godine će biti uključivanje Republike Koreje (ROK) u TTP. Nakon što je Japan pristupio TPP-u, pristupanje Kazahstana ovom sporazumu bi predstavljalo ozbiljan izazov kineskoj inicijativi uspostavljanja zone slobodne trgovine između Kine, Japana i Republike Koreje.
Kina će se suočiti sa težoj situacijom od one u oktobru 2015. godine, kada je Indonezija, najveća ekonomija u jugoistočnoj Aziji, odlučila da pristupi TPP-u, što je stvorilo probleme za razvoj zone slobodne trgovine Kine i ASEAN-a.
Malo je verovatno da će Vašington posvetiti značajnu pažnju teškim pitanjima američko-kineskih odnosa, posebno teritorijalnim sporovima u Južnom kineskom moru, kao i drugih kontradiktornosti između Kine i američkih saveznika (Japan) i partnera u azijsko-pacifičkom regionu. Međutim, jačanje kineske vojske i dalji rast vojne potrošnje, služiće Vašingtonu da kritikuje stavove i postupke Pekinga u vezi ključnih regionalnih pitanja, kao i za optužbe za težnju Pekinga za dominaciju u regionu. To će biti izuzetno korisno za američki vojno-industrijski kompleksa i njegove lobiste.
Odnosi sa EU i NATO
Pažnja američkog liderstva će u 2016. biti fokusirana na dve ključne teme: obezbeđivanje njihove ne-vojne bezbednosti i uspostavljanje Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP).
U slučaju islamističkih terorističkih napada u zemljama EU, SAD će biti pod još većim pritiskom evropskih saveznika i partnera. Verovatnoća novih terorističkih napada u Evropi je veoma visoka, tako da SAD može da bude meta negativnih reakcija saveznika koji već kritikuju Vašington zbog nespremnosti da aktivno učestvuje u obezbeđivanju njihove bezbednosti od terorističkih pretnji.
Ovaj pravac može biti problematičan za Ameriku, zbog razlika u stavovima SAD i vodećih zemalja EU u pogledu razvoja situacije na Bliskom istoku, uključujući i ono što se dešava u Siriji i Iraku, i Rusiji.
Mnogo toga će zavisiti od prirode političkih odnosa sa Rusijom i brzine oporavka političkog dijaloga između NATO i Rusije. Uprkos tome što tenzija u odnosima između Rusije i Turske, SAD će pokušati da minimiziraju pokušaje Ankare da ubedi Alijansu da učestvuju u sukobu sa Moskvom.
Većina pažnje i napora evropskih država će biti koncentrisane na pripreme za potpisivanje TTIP. Za Obaminu administraciju da je ključno da finalizira dogovor sa EU do kraja njegovog mandata. Međutim, teško je zamisliti da će sporazum biti potpisan u 2016.
Obamina administracija će pokušati da primora EU da održi solidarnost u pitanju sankcija protiv Rusije, ali postoji mogućnost jačanja protivrečnosti između SAD i njenih evropskih partnera. Puni režim sektorskih sankcija i u 2016. mogao bi da bude osnova za rast nezadovoljstva među evropskim kompanijama, što će imati političke posledice u zemljama EU. Međutim, čak i ako članice EU ne postignu jedinstvo po pitanju proširenja sankcija protiv ruskih kompanija i banaka, SAD će upotrebiti taktiku ekstrateritorijalnih restriktivnih mera u trgovini i drugim oblastima, i aktivno će koristiti sudove i druga sredstva pritiska na druge zemalje i ne-američke kompanija, što će stvoriti značajne izazove za evropske korporacije i banke. Po pitanju političkih sankcija, pre svega protiv ruskih zvaničnika i drugih lica, SAD će moći da računa na podršku EU.
Odnosi sa Rusijom
Saradnja sa Rusijom će biti jedan od najkontroverznijih područja američke spoljne politike. S jedne strane, Vašington neće napustiti oštru retoriku protiv akcije i stavova Moskve, ni taktiku periodičnih napada kroz čitav niz akutnih pitanja na dnevnom redu rusko-američkog dijaloga. Takođe je moguće da će Vašington uvesti sankcije i druge mera koje bi dopunile postojeće. S druge strane, Obamina administracija će postepeno smanjivati stepen napetosti u odnosima sa Rusijom i početi nezvaničnu saradnju u različitim oblastima, da bi se razvio kompromis u sekundarnim pitanjima.
Tri teme će biti od posebnog značaja za razvoj saradnje sa Rusijom u 2016:
• Bezbednost u Evropi, pre svega u vezi sa terorističkih pretnji• Razvoj događaja u Siriji i Iraku, kao i dinamika konflikta sa ISIS i međunarodnim terorizmom• Politički i ekonomski uslovi u Ukrajini
Prve dve stvari su preduslovi za poboljšanje komunikacije između Rusije i SAD / NATO, pogotovo ako rastu rizici po evropsku bezbednost. Situacija u Ukrajini ne samo da će zavisiti od pozicija i akcija Moskve i Vašingtona, već i od stepena buduće političke i ekonomske krize u Ukrajini, kao i koliko će jako vojni sukob u Donbasu biti "zamrznut".
Neće biti napretka u vezi kompromisa o strateškim pitanjima do kraja predsjedništva Obame, a verovatno i nekoliko godina posle toga. Ukidanje političkih sankcija protiv Rusije i ruskih kompanija i građana u narednim godinama je nezamislivo.
S druge strane, akcije Vašingtona će se zasnivati na analizi koliko će se efikasno ruska ekonomija prilagoditi sankcijama. Ako ruska privreda ne pokaže znake poboljšanja, i ako nastave da padaju cene nafte i gasa, efektivnost ruskih akcija na Bliskom istoku će se smanjiti, dok će se jačati položaj zagovornika povećanog pritiska na Rusiju.
Procena perspektive američke spoljne politike u 2016. godini je deo izveštaja Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruska akademija nauka i Centra za analizu situacije RAN.
