Naravno da nikakva realna opasnost od nekakve invazije komunista nije postojala, ali Amerikanci su za vreme Hladnoga rata pošteno iskoristili vazdušnu bazu u Keflaviku kao polaznu tačku za svoje špijunske i borbene avione, piše Foreign policy.
Međutim, 2006. godine Amerikanci su napustili Island, a već deset godina posle planiraju da se vrate. Naime, Pentagon je prošle nedelje predstavio proračun - manji deo od 19 miliona dolara trebalo bi poslužiti za ponovno otvaranje vazdušne baze za sletanje špijunskih aviona P-8A Poseidona. Ti avioni su specijalizovani za praćenje podmornica, a kako je prisutnost Rusa u Baltiku i severnom Atlantiku najveća u poslednjih 25 godina, američke namere su i više nego jasne.
Kako je Island članica NATO saveza, vojna baza u Keflaviku je i u poslednjih deset godina bila poprilično aktivna. Čak je i zamenik ministra odbrane Bob Vork posetio bazu i upozorio domaće da je ruska aktivnost oko Islanda sve veća i da bi upravo zbog toga Amerikanci trebalo da pojačaju vojnu saradnju s Islandom.
Njegove izjave nisu najbolje sele islandskom ministru spoljnih poslova koji je jasno poručio kako želja za jačanjem vojne saradnje dolazi samo s američke strane.
"Nije bilo nikakvih razgovora između Islanda i SAD oko stacioniranja američkih vojnika na našem tlu", rekao je on uz jedan vrlo važan dodatak.
"S druge strane, jasno je da se evropska bezbednosna slika u zadnjih nekoliko godina uvelike promenila..."
Jasno je da Islanđani ne mogu samo tako odbiti Amerikance, ali je i činjenica da se ne žele previše zameriti i Putinu. Ostrvkus zemlju ionako je pogodila činjenica da su Rusi zbog sankcija zabranili uvoz islandske hrane, što je bio poprilično jak udarac ekonomiji Islanda. Foreign policy na kraju predviđa da će SAD i Island pronaći kompromis i da će Rejkjavik dozvoliti Amerikancima sletanje svojih aviona, ali da američki vojnici neće trajno boraviti na severu Atlantika.
(Jutarnji)
