Najniža temperatura do sada izmerena u selu koje se često naziva „Polom hladnoće“ iznosi -67,7 stepeni Celzijusovih, a na jednom spomeniku i -71,2 stepena. Godišnje ovo mestašce ima oko 213 dana pod snegom, a do sad je najviša izmerena visina pokrivača iznosila 51 centimetar, piše National Geographic.
Međutim, ne samo da nije potpuno pust već u Ojmjakonu živi oko pet stotina ljudi, koji se pretežno bave stočarstvom i ribolovom. Oni su poznati po dugovečnosti, što možda i ne treba da čudi kada se uzme u obzir da stanovnici Ojmjakona uživaju u čistom vazduhu, čistoj vodi, moraju da budu fizički aktivni i hrane se zdravo – uglavnom ribom, konjskim mesom i mlečnim proizvodima.
Strani mediji nedavno su preneli priču o devedesetogodišnjim Arjanu i Afrosiniji koji su, s obzirom na to da nisu mogli da imaju decu, usvojili devojčicu iako su u tako poznom dobu. Tako danas ova srećna porodica živi u jurti, okruglom šatoru karakterističnom za ovo područje. Oni uzgajaju stoku, odličnog su zdravlja i nikad u životu nisu bili bolesni, a veruju da na tome treba da zahvale mlečnim proizvodima hajaku i kjorčeku.
Život u Ojmjakonu ne počinje i ne završava se s ljudima – oni su okruženi bogatim četinarima poput smrče, jela, ariša i sličnog drveća, a na ovom tlu raste i patuljasto drveće koje spada u tipične predstavnike tundre. Tu su i goveda, niski konji duge dlake, irvasi i mnogo ribe.
(Nacionalna Geografija)
