Odlučuju se da idu kopnenim putem, preko Turske i Bugarske zbog straha od mora i vožnje čamcima, ali i uštede novca. Ova ruta je opasnija od ostalih prvenstveno zbog brutalne bugarske policije, ali tek onda sledi prava borba jer treba preći Staru planinu koja čini granicu između Srbije i Bugarske. Nju migranti prelaze pešice između 20 i 40 kilometara, a upravo na toj ruti dve osobe nedavno su izgubile život zbog hladnoće.
Prema svedočenju volontera iz kampa, migranti koji dođu u centar u Dimitrovgradu, u jako su lošem stanju. "Na njima su vidne posledice dugog pešačenja kroz planinu kao što su uganuća, pocepana garderoba, prehlada. Neretko su prisutni i drugi simptomi poput modrica, ujeda od pasa, promrzline. Za nedelju dana koliko ovde radim, imala sam, prilike da vidim dosta takvih slučajeva i da od svojih kolega čujem da se to ovim ljudima dešava zaista često", objašnjava jedna volonterka. Ona je dodala da neke staze vode preko reke pa se dešavalo da dođu ljudi kompletno mokri.
Homam A. (29) iz Sirije kuću je napustio pre dva meseca zbog rata i teških uslova za život, a na put je krenuo sa suprugom i bebom.
"Nismo imali vodu, hranu, nismo imali struju, a napolju je izuzetno hladno. Imamo malu bebu i rešili smo da krenemo dalje. Prvo smo stigli do jednog turskog sela, zatim do Istanbula odakle smo krenuli za Bugarsku gde smo se susreli sa najvećim problemima", priča Homam A.
Kako je Homam objasnio, kada su stigli u Bugarsku, pridružili su se grupi izbeglica koju su tamo zatekli. Zatim su došli bugarski vojnici i počeli da ih tuku.
"Tukli su sve, stare ljude, mlade ljude, žene. Meni su pokušali da otmu dete, ali im nisam dozvolio. Kasnije su nas sve strpali u zatvor. Uzeli su mi novac, 2.000 evra. Polovinu novca potrošio sam na vojsku i policiju, a nešto mi je ostalo da kupim što nam je neophodno. Iako sam musliman i ne jedem svinjetinu, bio sam primoran da kupim i jedem upravo to jer drugog izbora nije bilo", kaže Homam A.
Prema njegovim rečima njemu i ostalim izbeglicama iz te grupe bugarska policija oduzela je baš sve, od novca, ličnih karata, pasoša, do telefona i ranaca.
Nakon što su pušteni iz zatvora, Hamam i njegova porodica došli su do Sofije gde su upoznali jednog Libanca koji je imao dokumenta pa su ga zamolili da im porodice preko njega pošalju novac. Nakon što im je on pomogao krenuli su za Srbiju autom.
"Vozač nas je vozio ka granici i negde na pola puta, izbacio nas je napolje i rekao da ne može da nastavi dalje. Odatle smo krenuli peške. Put preko planine bio je užasno težak čak i autom. Hodali smo još dva sata do srpske granice. Tu je policajac pozvao taksi da nas preveze do centra u Dimitrovgradu koje je udaljen četiri kilometra od granice. Taksista je put naplatio 40 evra po osobi, dakle 200 evra za četiri osobe za ta četiri kilometra", ispričao je Homam neposredno pred ulazak u autobus kojim je sa još 40-tak ljudi, od kojih osmoro dece, krenuo dalje put Šida.
(Anadolija)
