Sličan eksperiment s besplatnim novcem već su primenile Finska i Holandija, kako bi stvorili efikasniju, optimističniju građansku klasu.
Ta ideja ipak nije od juče. O zagarantovanom mesečnom prihodu teoretiše se još od 60-ih. Nade su velike u udruženju "Mreža za osnovni prihod". "Želimo da ga uvedemo u celu Kanadu, Kvebek je prvi u igri. Svi treba da se uključe u projekat, nemaju nikakvog razloga da propuste ovakvu priliku", rekla je predsednica Mreže.
Vlasti u Ontariju još nisu odlučili koja će tačno svota i prema kojim kriterijumima biti dodeljena, ali načelno, prihvatili su plan pa je njegova primena tek pitanje vremena. U Finskoj svaki stanovnik dobije približno 900 evra mesečno za sve životne troškove, dok se u pojedinim gradovima Holandije ta svota penje do čak 1.000 evra!
Projekat je naišao na zeleno svetlo i u samom vrhu vlasti. Kanadski ministar za porodicu, decu i socijalni razvoj Žan-Iv Duklo, izrazio je zadovoljstvo što su ljudi u njegovoj zemlji počeli da razmišljaju o ideji da država poklanja novac za osnovne potrebe.
U teoriji, osnovni prihod funkcioniše. Prema do sada viđenom, netačna je pretpostavka kako besplatan novac stvara lenje radnike. Prema relevantnim istraživanjima, kada ljudi mogu da se oslone na sigurnosnu finansijsku mrežu poput ove, oni koji su primali besplatan novac radili su 17 odsto radnih sati više, a povećali su i svoju zaradu.
Kada se njihovom kućnom budžetu dodao besplatan novac države ti radnici su počeli da zarađuju čak 38 odsto više.Kanada je socijalna država u kojoj su penzije i zdravstveno osiguranje na vrhu liste prioriteta. Očekivanja od ovog eksperimenta stoga su, opravdano, visoka.
(Net.hr)
