Eksplozije u Briselu su upečatljiv podsetnik teškoća prilikom sprečavanja napada protiv mekih meta. Za razliku od tvrdih ciljeva, koji zahtevaju da napadači koriste velike timove operativaca, sa složenim planovima napada, ili velikim eksplozivnim napravama, meke mete planerima napada daju pogodnost da ih jedan operativac ili mali tim mogu napasti više puta, sa prostim planom.
Pored toga, napadi protiv ciljeva koji pripadaju saobraćajnoj infrastrukturi, kao što su stanice metroa i aerodromi, omogućavaju napadačima da ubiju veliki broj ljudi, i privuku značajnu pažnju medija. Teroristi zato već dugo na meti imaju površine izvan aerodromskih sektora bezbednosti. Na primer, militantna palestinska grupa poznata kao Abu Nidal je izvršila napad na šaltere za prodaju karata u Rimu i Beču u decembru 1985. U julu 2002. naoružani teororista je izvršio napad na šaltere na aerodromu u Los Anđelesu. U bombaškom napadu na moskovski aerodrom Domodedovo 2011. godine je ubijeno 35 osoba, a povređeno više od 160.
Čekaonice koje nisu pokrivene bezbednosnim merama obično mogu doneti znatan broj potencijalnih žrtava, koje mogu biti napadnute bez potrebe da se oružje provlači pored sigurnostnih provera. To je razlog zašto putnici treba da smanje vreme koje provode na "mekoj" strani aerodroma. 
Napadi u Briselu su se desili posle hapšenja Salaha Abdeslama, preživelog člana ćelije koja je izvršila napade u Parizu u novembru prošle godine. Oni su bili jednostavni, ali efikasni, delom zbog toga što su usmereni na ljude skoncentrisane na ograničenom prostoru - optimalno mesto da se postigne veliki broj žrtava sa malo eksploziva. Ciljanje prodajnog šaltera Amerikan Erlajnsa bilo je sasvim simbolično, što ukazuje da se verovatno pokušalo da među žrtvama bude i američkih građana.
Krvoproliće u Briselu se desilo u vreme kada se Evropska unija još uvek oporavlja od pariskih napada u novembru i pokušava da reši izbegličku krizu, i što je još važnije, u trenutku kada nacionalističke snage unutar EU preispituju njene ključne principe, uključujući režim slobodnog kretanja i Šengenski sporazum. Atmosfera straha i sumnje koja će sigurno slediti ovu tragediju će samo pogoršati evropsku društvenu, političku i ekonomsku krizu.
Prvi ishod napada će biti novi krug rasprava u vezi graničnih kontrola u EU, posebno onih unutar Šengenske zone. Šengenski sporazum se našao na udaru na početku migrantske krize početkom 2015. godine. Pariski napadi su pojačali kontroverze, naročito zbog toga što su počinioci prešli granicu Francuske i Belgije bez kontrole. Shodno tome, Francuska i druge zemlje su pojačale svoje granične kontrole. Evropska komisija je zatražila da se sve granične kontrole u Šengenskoj zoni prekinu do kraja 2016. Međutim, najnoviji napadi - i mogućnost da će ih biti još - učiniće to veoma teškim.
Nekoliko vlada u zapadnoj Evropi će verovatno uskoro obznaniti nove zakone u oblasti nacionalne bezbednosti, poboljšati kontrolu nad borcima koji se vraćaju iz sukoba na Bliskom istoku i Severnoj Africi, i poboljšati razmenu obaveštajnih podataka sa svojim susedima.
Članice EU će nastaviti razgovore kako je najbolje boriti se protiv terorizma u inostranstvu, u problematičnim zemljama kao što su Libija i Sirija. Evropljani će postati spremni da pojačaju učešće u koaliciji protiv Islamske države, eventualno sa dopremom više oružja i obukom za iračku vojsku i kurdske militante. Verovatno je povećanje broja borbenih aviona i učešća u NATO misijama za nadzor u Turskoj.
Još jedna žrtva napada može biti nedavno donešen, a slab sporazum između Turske i Evropske unije, koji bi trebao da ograniči dolazak azilanata u Evropu. Obnovljena svest o opasnosti od terorizma među državama članicama EU će staviti fokus na spoljne granice Unije, i verovatno opravdati dublju saradnju sa Turskom. Ali, napadi takođe mogu ponovo zapaliti anti-muslimanska osećanja u Evropi i povećati zahteve građana vladama EU da ne odobre bezvizni režim za turske državljane - što je ključni uslov Ankare za saradnju o pitanjima migranata.
Anti-muslimanska osećanja takođe mogu dovesti do jače podrške nacionalističkim strankama širom kontinenta. Francuski Nacionalni fronta već dobija značajnu podršku u izbornim anketama. U Nemačkoj, anti-imigraciona Alternativa za Nemačku je nedavno dostigla rekordan rezultat na regionalnim izborima, i trenutno je treća najpopularnija stranka u zemlji. I Francuska i Nemačka će održati opšte izbore 2017. godine, a glasanje će se odvijati u uslovima imigracione krize i više terorističkih napada.
U oba slučaja, mejnstrim stranke će biti pod izbornim pritiskom svojih nacionalističkih rivala, zbog čega će najverovatnije usvojiti neke elemente programa nacionalističkih stranaka. Isto se može očekivati i u drugim severnoevropskim zemljama poput Holandije ili Švedske, koje takođe imaju relativno jake nacionalističke pokrete.
Političke partije i grupe koje žele Velika Britanija da napusti Evropsku uniju takođe mogu iskoristiti terorističke napade da opravdaju jače udaljavanje od kontinenta. Na kraju, briselski napadi će ugroziti i evropske ekonomije, mada verovatno samo za kratko vreme.
Za većinu Evropljana, opasnost od terorizma je postala deo svakodnevnog života. Izvan nacionalne politike i ekonomije, dugoročni efekti ovih napada će uticati na same temelje Evropske unije.
(Stratfor - priredio M. Đorđević)
