Najnovije vesti

Gde su i šta rade ljudi koji su bombardovali Srbiju
Foto: Rojters Sep 2015, Medlin Olbrajt, Fonet 2015, Bil Klinton F

Gde su i šta rade ljudi koji su bombardovali Srbiju

Planeta
Pre 17. godina počelo je bombardovanje Srbije, koje je trajalo 78 dana. Evo gde su danas ključni ljudi te akcije.

Vilijam Džeferson Bil Klinton

 

Predsedničku funkciju Klinton je napustio 2001. godine i posvetio se javnim nastupima i humanitarnom radu. Osnovao je fondaciju koja se bavila pitanjima kao što su prevencija AIDS-a i globalno zagrevanje. Iako je bio ključni čovek NATO agresije na SRJ, 2002. godine se usprotivio vojnoj akciji u Iraku, upozoravajući da će ona imati „neželjene posledice".

Foto: Rojters
Foto: Rojters

Posle cunamija u Aziji 2004. godine, generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao je Bila Klintona za šefa operacija oporavka tog područja, a nakon uragana Katrina, sa takođe bivšim američkim predsednikom Džordžom Bušem Starijim osnovao je „Buš-Klinton Katrina fond".

 

Bil Klinton je danas angažovan i u drugom pokušaju njegove supruge da osvoji nominaciju unutar Demokratske stranke i uđe u zvaničnu trku za američkog predsednika.

 

Francisko Havijer Solana

 

Solana je postao generalni sekretar Zapadno-evropske unije, zatim generalni sekretar Saveta Evropske unije, a ubrzo potom, dobija i funkciju Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Foto: AP
Foto: AP

Iako je i tada, kao i u slučaju njegovog izbora za generalnog sekretara NATO-a, bilo mnogo onih koji su bili protiv njegovog imenovanja, najveću podršku pružio mu je britanski premijer Toni Bler. Još jedna pozicija na kojoj se nalazio bila je i mesto predsednika Evropske agencije za odbranu, pa mnogi veruju da je deset godina zapravo bio najmoćniji čovek u EU.

 

Za njega se govorilo da je veoma vešt političar i prijatan sagovornik, a u prijatelje je ubrajao Bila i Hilari Klinton, Medlin Olbrajt i Henrija Kisindžera. Oni koji ga poznavaju tvrde da malo spava i malo jede, a da se ne odvaja od laptopa u kojem je, kako kažu, „bilo podataka u obimu 300 knjiga". Oženjen je kćerkom jednog Frankovog generala, Konsepsion Himenes, sa kojom ima sina Dijega i ćerku Vegu.

 

Medlin Korbel Olbrajt

 

Poznata kao prva žena-američki ambasador u UN, 1997. godine imenovana je za državnog sekretara u administraciji Bila Klintona, gde je slovila za jednog od najvećih zagovornika vojne intervencije SAD i NATO-a u sukobima na Kosovu i bombardovanja SRJ.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Njene aktivnosti su 2012. godine postale izvor kontroverzi, kada se ispostavilo da je investiciona kompanija „Olbrajt stounbrudž grup"podnela ponudu za kupovinu „Pošte" i „Telekomunikacija Kosova". Češki predsednik Vaclav Havel joj je otvoreno nudio mesto svog naslednika nakon odlaska sa dužnosti 2002. godine, ali se Olbrajtova umesto toga posvetila svojim kompanijama.

 

Entoni Čarls Linton Bler

 

Bler je 2007. godine podneo ostavku na mesto premijera - imenovan je za izaslanika UN, EU, SAD i Rusije za Bliski istok, a postao je i savetnik u banci „JP Morgan Čejs".

Foto: Rojters
Foto: Rojters

Drži predavanja širom sveta, sa tarifom od 250.000 dolara za izlaganje od 90 minuta; kažu da je 2008. godine bio najplaćeniji predavač na svetu. Osnovao je firmu Toni Bler Asosiejts", koja se bavi savetodavnim uslugama u domenu državnih reformi, politike i ekonomije, a ima i fondaciju namenjenu deci koja se bave sportom.

 

Vesli Klark

 

Iako je u vojsci proveo 34 godine, vrlo je aktivan u politici - 2004. godine se uključio se u trku za demokratskog kandidata za predsedničke izbore, ali se ubrzo povukao iz kampanje i pružio podršku Džonu Keriju. Klark danas vodi politički komitet „VesPAK", koji pruža podršku demokratskim kandidatima, u bordu je direktora kompanije „BNK Petroleum", a takođe je i kopredsednik lobističke grupe „Grout Enerdži".

Foto: Rojtes
Foto: Rojtes

Od 2012. godine bio je savetnik rumunskog premijera Viktora Ponte za ekonomska i bezbednosna pitanja. Ima jednog sina i dvoje unučadi.

 

Džejmi Šej

 

U vreme bombardovanja portparol NATO-a i čovek je kojem se pripisuje da je izmislio izraz „kolateralna šteta". Srbi će ga pamtiti po izjavi da su žrtve bombardovanja u SRJ „cena koja se mora platiti da bi se pobedilo zlo". Šej je nastavio karijeru u NATO-u, menjajući različite pozicije. Danas je na fukciji zamenika pomoćnika generalnog sekretara za iznenadne bezbednosne izazove u Briselu.

 

(Sputnjik)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...