Među američkim ekspertima za tajne službe to je bila neka vrsta javne tajne, ali otkako su se dogodili napadi u Briselu o tome se diskutuje i javno u američkim medijima, prenosi Dojče vele. Reč je o nesposobnosti Evropljana da se pobrinu za sopstvenu bezbednost, ocenjuju oni.
Najnoviji teroristički napadi u Belgiji mogli bi da oslabe evropsku bezbednost i da dodatno pojačaju strah od grešaka tajnih službi, piše "Njujork tajms". U pogledu rastućeg međunarodnog terorizma, ugledni list, kao i mnogi drugi mediji zaključuje da će Evropa dugoročno ostati ranjiva. To se vidi po tome to policiji i tajnim službama, uprkos grozničavim aktivnostima nakon napada u Parizu, nije pošlo za rukom da osujete napade u Briselu.
Belgijske preopterećene tajne službe ne mogu više da pruže otpor duboko ukorenjenoj terorističkoj mreži, navodi njujorški list. Belgija se u tekstu u "Njujork tajmsu" označava kao najbogatija pala država na svetu. Jedan od najviđenijih američkih eksperata za bezbednost Dejvid Ignjatius u "Vašington postu" je proširio zajedljive kritike na račun svih evropskih zemalja. Brisel je na šokantan način pokazao nefunkcionalnost Evrope u odnosu na sopstvenu bezbednost, zaključio je on.
Najnoviji napadi su pokazali da još postoje rupe u saradnji evropskih tajnih slubži, konstatuje Karl Hvenmark Nilson iz trusta mozgova Brukings u razgovoru za DW. Među njima ne postoji sveobuhvatna razmena informacija, zaključuje on i kritkuje rivalstvo među tajnim službama, čak i unutar pojedinih država.
Poverenje Amerikanaca u evropske tajne slube nije nikada bilo veliko, izuzimajući Francusku i Veliku Britaniju. Nemačke tajne službe jesu takođe kompetentne, piše Dejvid Ignjatius, ali dodaje da zbog nedostatka podrške politike i javnosti ne mogu da iskažu svoju snagu. Drugim evropskim zemljama SAD veruju vrlo malo ili im uopšte ne veruju, dodaje on.
Mnogi američki eksperti vide samo jedno rešenje: tajne službe moraju da se oproste od uobraženosti i sujete. Potreban nam je rigorozan način rada kada je reč o razmeni tajnih podataka, kaže Nilson. Trenutno slabašnu saradnju evropskih službi on poredi sa rivalstvom i nesaradnjom CIA i FBI pre napada ma Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. Doduše američki mediji ne pripisuju krivicu samo Evropljanima.
Najdublji razlog je, po Nilsonu, propast koalicije kojom je trebalo džihadiste držati pod kontrolom a koju je predvodila SAD. On bi takođe želeo da tajne službe tešnje sarađuju i u tom smislu smatra da SAD treba da preuzme vodeću ulogu kako bi povezale sve tajne službe.
