Pre ministarskih funkcija Najat je bila jedan od potparola Segolen Rojal u predsedničkoj kampanji 2007. i 2009. godine, a zatim je i sama bila kandidat francuske Socijalističke partije na izborima 2011. godine.
Onda je 2008. godine izabrana je na mesto predsednika veća grada Liona, zadužena za pitanja omladine i socijalne zaštite a 2012. dobila je mesto u kabinetu predsednika Fransoa Olanda, kao ministar za ženska prava i potparol vlade.
Rođena je kao drugo od sedmoro dece 4. oktobra 1977. godine u Maroku. Njene bake su španskog, odnosno alžirskog porekla. Njena porodica imala je poprilično skromnu imovinu, ali ona se diči porodičnim i socijanim vrednostima u kojima je vaspitana. Godine 1982. pridružila se ocu, građevinskom radniku, majci i sestri u Amjenu kod Pariza.
Nakon diplome, pridružila se Socijalističkoj partiji, ušla u tim gradonačelnika Liona Žerara Kolomba i predvodila u borbi protvi diskriminacije žena i manjinskih zajednica. Propagirala je jednaka građanska prava za sve i jednake uslove zapošljavanja za muškarce i žene.
Jedna je od prvih u Francuskoj koja je otvoreno podržala istopolne brakove, koje smatra simbolom prekretnice u "istorijskom progresu". Što se religije tiče smatra sve dobrodošlim, ukoliko ne ugrožavaju međusobna prava. Ona sama se izjašnjava se kao "liberalna muslimanka".
Najat pokazuje skromnost, ali i nesavladivu veru u sebe i ulaganje u sopstveno znanje koje je vodi napred.
"Dočekivala sam goste na ulazu, pozdravljala ih i uzimala im kapute. Mnogi su me zamenili za kućnu pomoćnicu.", priseća se ona kako je izgledao njen prvi humanitarni događaj za prikupljanje sredstava za pomoć.
Danas je nazivaju "Novo lice Francuske". Od devojke koja je bila pastir u marokanskom selu došla je do ministarke fotelje, ali isključivo zalaganjem, trudom i šarmom.
(Wikipedia/E.P.K.)
