Najveći korupcionaški skandal je potresao planetu. Američki, ali Međunarodni konzorcijum novinara istraživača je objavio više od 2,6 terabajta podataka i 11,5 miliona tajnih dokumenata firme Mosak Fonseka (Mossack Fonseca); ovo je nekoliko puta veće od Vikiliksa. Kako uzbunjivači kažu, u Panama Leaks se optužuju istaknuti političari da koriste of šor šeme i time se posredno ukazuje na korupciju koja postoji među većim delom svetske političke elite.
Istraživački materijal upućuje na ruskog predsednika Vladimira Putina, britanskog premijera Dejvida Kamerona, ukrajinskog i azerbejdžanskog predsednika Porošenka i Alijeva, pa čak i na saudijskog kralja Salmana i to su samo neka od imena sa liste.
Delo specijalnih službi
Obim objavljenih informacija ukazuje da ovo nije samo plod rada “nezavisnih novinara”, nego i državnih ili velikih privatnih obaveštajnih kompanija. Ako je to zaista tako, onda ovaj novi skandal ima neke određene geopolitičke ciljeve. Zbog obima objavljenih dokumenata, proveravanje autentičnosti nije moguće u kratkom roku, što dalje znači da je sve podložno manipulacijama, posebno u medijima.
Kompromitovanje neprijatelja sistema
Zapadni mediji su iskoristili ovaj skandal, pa se, naravno, Vladimir Putin najčešće pominje. Štetne informacije protiv ruskog predsednika su neposredan napad zapadnih vladajućih krugova, pritisak na ruskog predsednika i na veći deo ruske elite. Oni pokušavaju da primoraju Rusiju da napusti nezavisnu spoljnu politiku, koristeći razna “otkrića” i medijsku histeriju. Značajno je, takođe, da su “nezavisni novinari” požurili da objave štetne informacije o sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu i južnoafričkom, Jakobu Zumi. Zapad vodi otvoreni rat protiv ovog prvog, a drugog želi da skloni, zbog proruskog i prokineskog stava. Pritisak na poslušnike
Putinovo ime se u objavljenim dokumentima ne pominje neposredno i postoje samo posredni dokazi koji bi ukazivali na njega, ali se zato neposredno pominju imena dva post-sovjetska lidera, Ilhama Alijeva i njegove porodice, kao i Petro Porošenka. Zanimljivo je, takođe, da je uoči objavljivanja ovih informacija, Alijev bio u poseti Sjedinjenim državama i tamo odlučio da započne rat u Nagorno Karabahu. Slučajno? Ne baš. Prisustvo imena Alijeva i Porošenka u Panama Leaks znači da je rukovodstvo ove dve države na kratkoj uzdi Zapada. Čudna družina
Da vidimo ko se još pojavljuje u objavljenim dokumentima; lista je zanimljiva. Tu je saudijski kralj Salman, trenutni proamerički predsednik Argentine Maurisio Makri, kao i prethodni predsednici Argentine Kristina i Nestor Kirhner, koji su bili protiv hegemonije Sjedinjenih država; otac torijevskog premijera Dejvida Kamerona; raniji katarski emir i trenutni predsednik UAE, raniji premijer Kine i nekoliko visokih kineskih zvaničnika. Na prvi pogled, prilično čudna družina; ali, ko je jedan od velikih globalnih igrača ko je protiv svih njih? Ovo nije mustra američkih obaveštajnih službi, ili tačnije, ovo nije mustra isključivo američkih obaveštajnih službi. Ova osoba mora da ima veliki globalni uticaj, anti-ruski i protiv Putina, anti-kineski, ne voli baš autoritarne arapske monarhije, desne liberale, kao što je Kameron i leve liberale kao što je Makri. Neko kao Džordž Soroš, na primer.
Novinari zaposleni kod Soroša
Međunarodni konzorcijum novinara istraživača je projekat američke liberalne nevladine organizacije Centar za javni integritet. Ovo je najveća američka nevladina organizacija koja se bavi istraživačkim novinarstvom. Ovaj Centar je 1996. godine vodio kampanju protiv paleo-konzervativca Peta Bjukenena, cilj je bio njegovo povlačenje iz predizborne trke, a sve je sproveo Džordž Soroš. Među zvaničnim sponzorima nezavisnih novinara su: Fondacija Otvoreno društvo (Soroševa fondacija), Sunlight fondacija (većinu sredstava dobija od Soroša), fondacije MacArthur, Knight, Ford i Rockefeller, Karnegijeva zadužbina, mreža Omidyar (osnivač firme eBay, liberal i globalista Pjer Omidjar), itd.
Centar za javni integritet i Međunarodni konzorcijum novinara istraživača iz Sjedinjenih država, učestvuju u višegodišnjem medijskom ratu, koji je Soroš započeo protiv braće Koh, milijardera koji se povezuju sa desničarskim republikanskim krugovima. S vremena na vreme su Soroševi novinari bili osuđivani za otvorene prevare, kršenje američkih zakona i za iskrivljavanje činjenica.
Priroda većine eksponiranih dokumenata Konzorcijuma novinara istraživača pokazuje da ova tvorevina pre svega služi kao propagandni alat Džordžu Sorošu. Pogledajte, na primer, dokumente protiv braće Koh i rukovodstva EU, nazvani Luxemburg Leaks. Kada je Soroš započeo igru protiv švajcarskog franka, “nezavisni novinari” su istraživali “pranje novca” u švajcarskim bankama.
Zanimljivo je da je Zadužbina Hajnc, koju vodi supruga Državnog sekretara Sjedinjenih država, Tereza Hajnc Keri (Teresa Heinz Kerry), ranije navedena kao sponzor obe strukture (Centra za javni integritet i Konzorcijuma novinara istraživača). Soroš je jednom finansirao kandidaturu njenog supruga za mesto predsednika Sjedinjenih država (kao što finansira Klintonovu i Obamu sada). Tako se ispotavlja da postoji jaka veza između sadašnje administracije i finansijskih špekulanata. Da li se sećate Kerijeve misteriozne torbe kada je nedavno posetio Moskvu?
U savezu sa Stejt Dipartmentom
Svetski lideri, koji više nisu u milosti, pa su završili na ovoj listi, pokazuje da je ovaj skandal rezultat privatno-javnih partnerstava. Sve osobe sa ove liste se na neki način suprotstavljaju Sorošu, ali ako su i geopolitički neprijatelji Sjedinjenih država, onda se iznose najozbiljnije optužbe. Iako ima i drugih slučajeva - kada su u pitanju Kameron ili Makri, radi se o porodičnim poslovima i na prvi pogled ne izgleda da to ima veze sa njihovim javnim ulogama u državama iz kojih su. Isto tako, na listi nema liberalnih levičara, povezanih sa Sorošem, koji aktivno koriste ofšor zone za finansijsko špekulisanje.
Kada je Soroš kupovao Kerija, ili trenutno Hilari Klinton, ulažući ogromne sume novca u njihove kampanje ili dajući novac Demokratskoj partiji, to se ne smatra korupcijom, niti se korupcijom smatraju mračne šeme koje liberalni političari koriste širom sveta.
Uklanjanje politike iz sveta
Zanimljivo je da su najnovija svetska otkrića pre svega usmerena protiv političara. Ovo u suštini diskredituje političare uopšte, političku klasu, svuda u svetu. Liberalna ideologija Soroševog “Otvorenog društva” pomaže odbacivanje politike, a ona se zamenjuje ekonomskim transakcijama i “dilovima”. Poslednja prepreka na tom putu je uklonjena; u nekim slučajevima to je prepreka za uspostavljanje vladavine novca. Zato Soroš finansira levičarske pokrete širom sveta, koji su okrenuti protiv političkog establišmenta. Zato je i ranije pomenuti Pjer Omidjar, drugi sponzor Konzorcijuma novinara istraživača, pokrenuo projekat postpolitičkog sveta.
(Katehon)
