Odbacivanje Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i EU u Holandiji dobra je vest za evroskeptike koji su to pozdravili kao "čin prkosa" Briselu, kao i za Rusiju koja se od početka protivila tom sporazumu. Ishod izjašnjavanja holandskih građana je produbio i neizvesnost pred referendum u Velikoj Britaniji o eventualnom izlasku te zemlje iz EU u junu.
Zvaničnici institucija EU su uglavnom razočarani rezultatom referenduma i sada čekaju odluku vlasti u Hagu o daljim koracima u vezi sa sporazumom. Više od 60% holandskih birača koji su izašli na referendum izjasnilo se protiv Sporazuma o pridruživanju koji treba da osnaži politički dijalog kao i političku i trgovinsku saradnju između EU i Kijeva. Ipak, čak i organizatori referenduma smatraju da rezultat više govori o jednoj široj netrpeljivosti prema Briselu.
Evroskeptični pokreti u EU su pozdravili ishod referenduma kao "ubedljivu pobedu", a holandski poslanik i populista Gert Vilder je ocenio da je to još jedan "čin narodnog prkosa elitama u Briselu i Hagu". EU se već suočaila sa dubokim podelama oko upravljanja migratornom krizom, ali i finansijskih problema više svojih članica, posebno Grčke.
Predsednica francuske stranke ekstremne desnice Nacionalni front Marin Le Pen je ocenila da pobeda protivnika sporazuma sa Ukrajinom na referendumu predstavlja "trijumf patriotskih snaga". Ona je na svom nalogu na Tviteru navela da iz "sve snage" podržava izlazak Velike Britanije iz EU. V
ođa pokreta "Glasaj za izlazak" (Vote Leave) Velike Britanije iz EU Metju Eliot rekao je da je "građanima širom Evrope dosta više toga da stalno daju novac i sve veća ovlašćenja bezličnim birokratama". "Ni sa britanskom javnošću stvari ne stoje drugačije", rekao je on i podsetio da se u Britaniji 23. juna održati referendum o evenutalnom izlasku te zemlje iz EU.
Britanski premijer Dejvid Kameron se nada da holandsko "ne" neće uticati na ishod referenduma u junu jer je, kako smatra, reč o potpuno drugom pitanju. Ocenio je da je važno da "evorpske institucije i holandske vlasti dobro čuju šta birači govore" kako bi mogli da deluju na osnovu toga. "Holanđani će uskoro sve više insistirati na poštovanju pravila i zahtevati veća prava na odlučivanje na nacionalnom nivou", ocenio je analitičar u Komercbanci Marko Vagner.
Rusija je pozdravila holandsko "ne" sporazumu sa Ukrajinom kao pokazatelj da Evropljani nemaju poverenja u vlasti u Kijevu, dok je ukrajinski predsednik Petro Porošenko ocenio da ishod referenduma ne predstavlja prepreku na putu Ukrajine ka Evropi.
Čeka se odluka Haga
Lopta je sada u dvorištu holanske vlade. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da očekuje da čuje zaključke holandskog premijera Marka Rutea o referendumu, kao i njegove namere. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je rekao da mu je žao zbog rezultata referenduma i da takođe očekuje odluku Haga o daljim koracima. Konačni rezultati će biti saopšteni 12. aprila ali je holandski premijer već rekao da je ishod validan i da sporazum o pridurživanju "ovakav kakav" je ne može biti ratifikovan.
"Idemo korak po korak", rekao je Rute i dodao da će vlada prvo razmotriti rezultate i razgovarati o njima sa parlamentom i evropskim partnerima, što će trajati nekoliko nedelja. Evropska komsiija je rekla da će se sporazum privremeno primenjivati iako proces ratifikacije nije dovršen. Holandski premijer, čija zemlje predsedava EU do kraja juna, nalazi se u "nezgodnoj situaciji", rekao je profesor Univerziteta u Amsterdamu Klas de Vrese. 
"Rute mora da brzo shvati koji su to najveći problemi onih koji su rekli ne i da odluči šta može da uradi po tom pitanju", rekao je on. Zbog izlaznosti koja je bila samo 32% birača, rezultat referenduma se ne može smatrati rezprezentativnim mišljenjem celog biračkog tela u Holandiji. Analitičari navodi da Hag ima nekoliko mogućnosti: od simboličnih koraka kao što je dodavanje rečenice u tekst sporazuma do radikalnog koraka - ponovnih pregovora o sporazumu u celini. Vlada pritom, imajući u vidu da Holandiju kroz godinu dana očekuju parlamentarni izbori, mora biti oprezna i ne sme podsticati raspoloženje protiv Brisela, dodaju oni.
Mediji: udarac politici EU prema Rusiji
Britanski list Fajnenšel tajms smatra da odbacivanje sporazuma s Ukrajinom predstavlja "udarac jedinstvu (EU) oko Rusije i jača kampanju za izlazak Velike Britanije iz Unije". Francuski dnevnik Figaro ističe da se to "uklapa u kontinentalni vrtlog pesimizma, sumnje biračkog tela, neizvesnost oko britanskog referenduma i političku nemoć Evrope" i podseća da su Holanđani, kao i Francuzi, 2005. na referendumu odbacili predlog Ustava EU.
Pariski dnevnik Mond navodi da će "glasanje Holanđana oslabiti spoljnu politiku EU prema Rusiji, koja se protivi sporazumu Kijeva i Brisela, a mnogi komentatori to smatraju simboličnom pobedom za Vladimira Putina". Mond, isto kao i drugi listovi, da stav Holanđana, iako je izlaznost bila mala, ukazuje na problem "pomanjkanja demokratije" u odlučivanju unutar EU i navodi mišeljenje "evropskih diplomata da to pokazuje koliko je nezadovoljstvo veliko i koliko Evropska unija više ne uliva poverenje". 
"Činjenica je da teroristički atentati i izbeglička kriza, što je iznelo na videlo duboke podele, daje sliku Unije čija je politička izgradnja u kvaru i koja je nesposobna da zajamči bezbednost i ekonomski boljitak svojim građanima", navodi Mond.
Nemački radio Dojčland funk prenosi izjavu Manfreda Vebera, vođe Evropske narodne partije koja okuplja stranke desno od centra u EU, i saradnika nemačke kancelarke Angele Merkel, da je referendum "veliki poraz" za holandsku vladu koji mora ozbiljno da se razmotri.
(AFP/Beta)
