Dnevnik koji je Alfred Rozenberg, jedan od najbližih saradnika Adolfa Hitlera, vodio od 1934. do 1945, otkriva mnoge pojedinosti iz života nacista i daje odgovor na pitanje ko je Hitlera uverio u vrednost okrutne politike, piše "Njujork tajms".
Alfred Rozenberg je u svom ličnom dnevniku zapisao razgovore koje je vodio s Hitlerom, a među njima je i onaj u kom ga je uverio da je boljševička revolucija u Rusiji povezana s globalnom jevrejskom zaverom. Zbog toga su, tvrdio je, Jevreji pretnja Nemačkoj.
Kao 26-godišnjak, Alfred Rozenberg je u januaru 1919. pristupio nacistima. Hitler se stranci priključio tek u septembru te godine, a Rozenberg je bio taj koji ga je od tog trenutka uzeo pod svoje i počeo da mu puni glavu idejom da su iza Oktobarske revolucije i uspostavljanja SSSR-a stajali Jevreji.
Rozenberg je rođen u Talinu u Estoniji, kao etnički Nemac, studirao je u Rigi i Moskvi, a 1918. je od boljševika pobegao u Nemačku. 1920. Hitleru je predstavio ideološko opravdanje za napad na SSSR 1941. i širenje “Lebensrauma”.
Autor je knjige “Mit dvadesetog veka” koja se prodala u više od milion primeraka, a od 1941. do 1945. bio je ministar okupiranih istočnih teritorija.
Na sudu za ratne zločine u Nirnbergu 1945. godine je osuđen na smrt. Kazna vešanjem izvršena je sledeće godine. U trenutku smrti imao je 53 godine.
Sudija koji je Rozenberga osudio na smrt prozvao ga je 'intelektualnim visokim propovednikom ideologije o nadmoćnoj rasi'.
Njegov dnevnik je u vlasništvu Muzeja Holokausta, a nedavno je objavljen na internetu. Istoričar Henri Majer, koji je proučavao dnevnik, rekao je da Rozenberg ne spominje to kako Jevreje treba istrebiti, već umesto toga stoji izraz da ih treba "iseliti iz Evrope".
(Dnevnik)
