U autorskom tekstu napisanom za The New York Review of Books, milijarder Džordž Soroš je upravo ocenio da je na smenu „svetskom poretku“ došao „svetski haos“ na koji „međunarodna zajednica“ zasad nije u stanju da utiče.
Finansijski špekulant je istovremeno ukazao da MMF i Svetska banka „postepeno gube pozicije jer Kina, koja postaje sve moćnija, teži da stvori slične institucije“.
Soroš je uveren da su u vreme hladnog rata „pravila igre“ u svetu bila jednostavnija jer su najmoćnije države kontrolisale svoje partnere i satelite. U tom kontekstu je podsetio da su SAD - posle raspada SSSR - imale priliku da ostanu jedina supersila:
„Imale su, ali je Vašington - tvrdi Soroš - izabrao pogrešan metod. Jer, ne sme se svetom upravljati pomoću vojne sile“.
Po njegovoj proceni, Sjedinjene Države su izgubile lidersku ulogu nakon što su - posle 11. septembra 2001. godine - odlučile da napadnu Irak, pozvavši se na „sumnjive razloge“.
Situaciju je - uveren je Soroš - dodatno pogoršalo to što su američke vlasti za finansijski model uzele „vašingtonski konsenzus“ koji je „kompromis između internacionalnog upravljanja i nacionalnih interesa“.
Kriza iz 2008-me je - tvrdi Soroš - pokazala da taj model nije bio dobro promišljen jer se tada završila „epoha američke superiornosti“, a Kina je iskoristila sopstvenu izolovanost da zasiti svoju ekonomiju kreditima i da tako amortizuje posledice svetske krize.
Soroš smatra da je 2008-ma podrila pozicije evra, a za to je optužio Nemačku. On veruje da je EU tada trebalo da dodatno ujedini zemlje-članice, a Berlin je nametnuo princip da svaka država mora sama rešavati svoje probleme. Zato EU i dalje ima problem sa zemljama poput Italije i Grčke...
Usled toga je ekonomska kriza unutar EU postepeno prerasla u političku, pa se Evropska unija - upozorava Soroš - sada teško može nazvati dobrovoljnom zajednicom država. Među njima pre vladaju odnosi kakvi postoje između kreditora i onih koji su od njih uzimali novac.
Soroš je ponovo optužio Vladimira Putina da želi da destabilizuje celu Ukrajinu i da stekne politički uticaj u Evropi.
U ovom kontekstu je apelovao na Vašington da ne sprečava napredak Kine, već da sa njom tesno sarađuje - da bi na taj način sprečio moguće formiranje vojnog saveza između Moskve i Pekinga.
