Kineski državni mediji su opširno izvestili o novoj tituli predsednika Si Đinpinga, nazivajući ga "vrhovnim komandantom" nacije. Novinska agencija Sinhua i medijska kuća CCTV su objavili vest na engleskom i kineskom i naveli kako je Si Đinping prošle srede po prvi put posetio Komandni borbeni centar.
Kao predsednik, Si je generalni sekretar Komunističke partije, položaj koji mu daje sva ovlašćenja. Od samog stupanja na dužnost, Si Đinping je nastojao da poveća svoju last nad Narodnooslobodilačkom Armijom, koja je tehnički oružana sila Komunističke partije, a ne kineske države, piše Gardijan, što je prilično diskutabilno, obzirom da partija u Kini u rukama ime sve državne institucije i nemoguće je da vojska ne bude pod njenim nadzorom.
Neki od kineskih visokih oficira su smenjeni u oštroj antikorupcijskoj kampanji predsednika Si Đinpinga, a on je tokom posete izjavio kako bi vojska trebalo da mu bude "apsolutno verna", prenosi Sinhua.
Zapadni mediji optužuju Si Đinpinga za militarizaciju zemlje, za oštar stav u spoljnoj politici, izgradnju veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru i da brodovi kineske vojske od njegovog dolaska na vlast redovno plove u vodama oko Japana, te da nadziru ostrve u Istočnom kineskom moru, čime podižu mogućnost sukoba.
"Vojska bi trebalo da bude snalažljiva u borbi, uspešna u komandovanju i hrabra i sposobna za pobedu u ratu", rekao je Si Đinping.
Sistem zajedničke komande bi trebalo da bude uspešniji i aktivan u miru i ratu, piše kineska državna agencija Sinhua.
Britanski Gardian primećuje da je Si obukao uniformu tokom posete, iako nije nosio nikakva obeležja ranga. Kineski predsednik je ranije uglavnom nosio običnu crnu ili tamno zelenu uniformu i to samo za formalne vojne svečanosti, kao što je bila velika vojna parada u Pekingu prošle godine.
Komandni centar je osnovan u sklopu velikog vojne strukture Kine, koji uključuje i stvaranje posebnog raketnog roda oružanih snaga.
Kada je svojevremno najavio promene, Si Đinping ih je opisao kao "veliku političku odluku za ostvarivanje kineskog sna o jakoj vojsci", izvestili su državni mediji.
Četiri moćna sedišta kineske vojske - Glavni štab, politički, logistički i oružani centar – reorganizovani su u 15 agencija Centralnog vojnog poverenstva, kojim direktno komanduje Si Đinping.
Utvrđene su nove "borbene zone", koje se moraju usresrediti na borbu i rad Zajedničkog operativnog sistema komandovanja, zamenivši tako bivše "vojne oblasti", koje su imale odvojene strukture zapovedanja i značajnu upravnu odgovornost.
Peking gradi svoju vojsku već godinama, zahvaljujući velikom ekonomskom rastu i s velikim proračunskim izdvajanjima. Peking je puno uložio u proširenje podmorničke flote i izgradio svoj prvi autohtoni nosač aviona. Si Đinping je saopštio kako planira da smanji broj kineskih vojnika sa sadašnjih oko 2 miliona na 300.000, ali će to biti stvaranje profesionalnih i uspešnih odbrambenih snaga.
Vašington i njegovi saveznici na Pacifiku i Dalekom istoku su sa zabrinutošću primili ovo vest i za mnoge analitičare to znači da će Kina u svakom smislu postati globalna vojna sila, koja će biti u stanju braniti svoje interese i izvan svojih granica.
Na primer, tokom izgradnje kanala u Nikaragvi ili brojnim zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike s kojima ima sve bolje ekonomske odnose. Jaka vojska Kini može osigurati da joj se u budućnosti ne dogodi kao što je bio slučaj u Libiji, gde je svrgavanjem Moamara Gadafija naprosto proterana s tamošnjih naftnih polja.
Reakcije su različite. Ono zbog čega su se najviše zabrinuli na Zapadu je izjava kineskog predsednika koji je "pozvao" ili, prevedeno na kineski, izričito naredio Zajedničkom operativnom sistemu komande da bude u stanju dobiti rat.
"Kineski predsednik Si Đinping je pregledao centar Zajedničkog operativnog sistema komande pozivajući na izgradnju uspešnog i jedinstvenog operativnog sistema komande koje će biti u stanju osvojiti moderne ratove. Odeven u uniformu, Si Đinping, zatražio je sprovođenje vojne strategije u skladu s novim vremenom i da se kineska vojska usresredi na komandovanje i taktičke bitke. Si je od prošle godine sproveo niz reformi u vojsci, te ojačati vođstvo partije nad vojskom, ali i stvorio uspešni sistem kontrole kako bi se poboljšao rad vojnika. Reformama je ukinuto prethodnih sedam regionalnih vojnih oblasti u pet operativnih komandnih centara, prema kojima je lakše usmeriti više sredstava i vojne snage. Si je takođe zatražio od oficira da promene mentalitet i da budu apsolutno odani, uspešni i hrabri u komandovanju i sposobni pobediti u ratu", prenosi Global Times.
Ovom pozivu je prethodilo probno lansiranje projektila DF-41, koje je provedeno kao odgovor na prikrivenu pretnju.
"Ako postoji sukob između Kine i vojnog saveznika Sjedinjenih Država, kao što je Japan, onda nije preterano reći da smo na pragu Trećeg svetskog rata", rekao je Džordž Soroš prošle godine.
Novi centralizovani sistem komandovanja i kineska vojska, koji su pod direktnom upravom predsednika Si Đinpinga, osim što će sigurno imati i vojni odgovor, vidno je zabrinuo finansijsku elitu u Sjedinjenim Državama, koja u svemu vidi pretnju njihovim interesima.
Nakon svega se portparol Rotšilda, Džordž Soroš, okrenuo medijskom terorizmu. Ali, postavlja se pitanje postoji li još ljudi toliko naivni da veruju u te priče? Milijarder, investitor i takozvani "filantrop" Soroš je izjavio da kineska ekonomija raste samo zahvaljujući zaduživanju i da nalikuje onome u Sjedinjenim Državama 2007. i 2008. godine, pre nego što će američko finansijsko tržište stvoriti globalnu recesiju.
"Porast zaduživanja ove godine u Kini treba shvatiti kao upozorenje", rekao je Soroš tokom foruma "Azija Sosajati" u Njujorku.
Najveća mera novog zaduživanja u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji je prošlog meseca bila 2,34 milijardi juana ili 362 milijarde dolara, te daleko premašuje prosečnu prognozu Blumberga od 1,4 milijarde juana, sugerišući da kineska vlada daje prioritet kontroliranom rastu duga.
"Šta se događa u Kini je neobično slično onome što se uzrokovalo finansijsku krizu u Sjedinjenim Državama 2007. i 2008. godina, kada se takođe podsrticao rast kreditiranja. Većinu novca su dobile banke da osiguraju potrebno poslovanje i pokriju gubitke", izjavio je Soroš prenosi Blumberg.
Međutim, Kina kao najveći američki zajmodavac, potpuno industrijalizovana zemlja s uspešnim svemirskim programom i valutom koja se temelji na zlatu nema ekonomiju koje se temelji na dugu. Kineska se ekonomija može održati bez strane pomoći, daleko bolje i kudikamo duže nego što to uspeva Severnoj Koreji. U svetu rasprostranjena ideja da su strana ulaganja nužnost, a ne opcija, je apsolutno pogrešna. Ovo se može lako dokazati uzme li se u obzir šira slika globalne ekonomije. Vezivanje kineskog juana za zlato uspešno sprečava korišćenje dolara u ekonomiji koja se temelji na imovini.
Što se tiče američkih izbora, koji će uvelike uticati na razvoj američko-kineskih odnosa, nisu isključene ni "false flag" operacije, obzirom na malu razliku između predsedničkih kandidata. Naime, ljudima je potrebno ljudi dati novu nadu, baš kao što je bio slučaj s nepoznatim senatorom Barakom Obamom.
"Ljudi su više ili manje umorni od statusa quo i žele nešto sasvim drugo. Ali, činjenica je da ni jedan od kandidata, Tramp ili Klinton, ne nudi bilo kakva rešenja", kaže politički aktivist Kazembe Balagun.
Ali njih dvoje su izgleda jedina moguća opcija za Belu kuću. Hilari Klinton je već najavila oštriju politiku prema Kini, a Donald Tramp je uglavnom davao obećanja koja se teško mogu sprovesti.
U bilo kom slučaju će se novi američki predsednik ili predsednica suočiti s Kinom puno jačom nego što je bila kada je Si Đinping 2012. stupio na dužnost.
(Altermainstreaminfo)
