BEOGRAD - Vest da su intelektualci širom sveta tražili njegov opoziv hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića zatekla je u Mađarskoj. Kurir je direktno od ovog istoričara uvaženog u Zagrebu pokušao da sazna koliko ima istine u tvrdnjama da je on proustaški nastrojen.Hoćete li pozitivno odgovoriti na peticiju i podneti ostavku?- Naravno da neću. Iz svega što sam do sada govorio, to je prenošenje kampanje u kojoj učestvuje scenoviti krug u Hrvatskoj na međunarodno područje. Žao mi je što su sebi dozvolili da uđu u to, ima među njima ima ljudi koji o tome ne znaju apsolutno ništa.Možete li malo jasnije, na koga mislite?- Čujte, siguran sam da neki od njih ne znaju gde se Hrvatska nalazi na karti.Neko od potpisnika vas je posebno uvredio?- Pa nije. Recimo, isti krugovi vode kampanju protiv Alena Finkelkrota u Francuskoj, nazivajući ga fašistom, a on zapravo o komunističkoj manipulaciji pojmom antifašizma iznosi potpuno iste argumente kao ja, dapače, i pod njegovim uticajem sam se intelektualno oblikovao. To je šareni krug ljudi, od čoveka koji je osuđen zbog učestvovanja u atentatu do raznih feministkinja. Ma, to je smešno.Smeta li vam kad kažu da ste ustaša?- Smeta mi! Smeta mi, naravno, jer je to etiketa! Podjednako kao kad neko nekog naziva četnikom ili fašištom... Etiketa!Dakle, niste ustaša?- Ustaški pokret ne postoji pola veka i ja ne da nisam ustaša, nego i ne poznajem nekog ko bi se mogao označiti ustašom.Šta ćemo sa fotografijom na kojoj nosite ustašku kapu?- To je fotografija, piše, snimljena pre 22 godine kada je došlo do slučajnog susreta mene i grupe pripadnika KOS na splitskoj reci. To je to i ništa drugo. Jesam kao student i gimnazijalac pripadao različitim frakcijama, ali već 1997. sam se povukao iz toga, upisao studije i čitav život nakon toga radio kao istoričar na institutu. I u politički život sam ušao pre godinu dana.Možete li da objasnite prisustvo kompletnog hrvatskog državnog vrha u Blajburgu ove godine? Godinama unazad to nije bila tradicija. Usledile su oštre kritike.- To je zato što je bivša vlada pre četiri godine, tačnije pokroviteljstvo Sabora, ukinulo nešto što tradicionalno postoji još od devedesetih godina. To je državna komemoracija. Blajburška i Jasenovačka komemoracija su državne komemoracije.Isto je?- To su komemoracije žrtvama pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora i to nije privatno okupljanje, već državno. Na državne komemoracije dolaze državni predstavnici. U Jasenovcu je bio veći deo državne vlade, bio je i u Blajburgu. Mogu li sad da kažem nešto o mom prijatelju Dimitrijeviću?Samo izvolite.- Čovek je ugledni srpski istoričar, ne znam koliko vas to zanima. Njegov hrvatski izdavač je prijavio rukopis knjige koja je bitna za hrvatsku istoriju i dobio je pohvalu. To je njegov izdavač i ne znam šta je tu sporno.Govorite o Bojanu Dimitrijeviću?- Tako je. Nije on dobio finansijsku potporu, već njegova knjiga o konkretnoj temi i ne vidim šta je tu sporno! Ne njegov javni rad. Čak to i nema veze sa njegovim javnim životom. To važi za sve izdavače i svi dobijaju za konkretan rukopis, a ne za nastupe u javnom životu i nastupe. Eto toliko od mene.
Lična kartaRođen 1973. u ZagrebuStudirao istoriju, magistrirao na Filozofskom fakultetu u ZagrebuČlan HDZ2016. izabran za ministra kultureZamenik predsednika udruženja Počasni blajburški vod i Hrvatski križni putOženjen, otac dvoje dece
Analitičari ga osuđujuOPOMENA ZA VLADU U ZAGREBUOpomena intelektualaca koji su potpisali peticiju za smenu Hasanbegovića simbolički je važna. Politički gledano, hrvatski ministar ovim putem dobija podršku.- Nije isključeno da dobar deo Hrvata ovo shvati kao napad na suverenost države, pri čemu Hasanbegović dobija dodatne poene - uveren je Žarko Puhovski.Njegov kolega Ivan Rimac poručuje da je ovo samo jedna u nizu opomena hrvatskoj vladi, čiji je opstanak pod znakom pitanja.
