Njegov advokat Katalin Danku rekao je da je Stankulesku umro u staračkom domu od posledica nedavnog moždanog udara. Stankulesku je u vreme Čaušeskuove vladavine bio načelnik generalštaba rumunske vojske, te mu je komunistički vođa u decembru 1989. dao zadatak da razbije demonstracije protiv njegovog režima u Temišvaru.
On se vratio u Bukurešt i zatražio od lekara da mu zdravu nogu stave u gips kako bi izbegao učešće u razbijanju otpora protiv diktature. Posle samoubistva ministra odbrane Vasilea Milee, Stankulesku je preuzeo tu funkciju, a 22. decembra 1989. predložio Čaušeskuu i njegovoj supruzi Eleni da pobegnu helikopterom iz Bukurešta, gde su takođe izbile demonstracije.
Stankulesku se tada okrenuo protiv Čaušeskua i bio je glavni organizator njegovog suđenja. Čaušesku i njegova supruga streljani su na Božić, 25. decembra 1989. Tokom protesta u Temišvaru poginula su 72 demonstranta, a 253 su povređena, što je označilo početak propasti Čaušeskuovog režima.
Stankulesku je 2008. osuđen na 15 godina zatvora zbog učešća u ubijanju demonstranata, ali je posle šest godina oslobođen. On nikada nije izrazio kajanje zbog stradanja učesnika protesta i odbio je da govori o tome šta se stvarno događalo tokom pobune u kojoj je poginulo više od 1.300 ljudi.
Bivši rumunski predsednik Jon Ilijesku rekao je da se Stankulesku "u odlučujućem trenutku okrenuo demokratiji i tako pomogao svojoj zemlji". Ilijesku je preuzeo vlast tokom revolucije 1989, nakon čega je nekoliko puta bio izabran za predsednika Rumunije.
Stankuleskuova supruga izvršila je 2003. samoubistvo bacivši se kroz prozor porodične kuće, a u oproštajnom pismu napisala je da ne može da izdrži pritisak koji se vrši na njenog muža.
PAŽNJA!!! Sledeći snimak može sadržati uznemirujuće scene
