Neočekivano izvinjenje Kremlju zbog rušenja aviona od pre više od pola godine, peglanje odnosa sa Izraelom i najava moguće saradnje sa Bašarom al Asadom učinili su da Erdogan ponovo aktivira odnose sa Moskvom. Ovo potkrepljuje i najava susreta Putina i Erdogana, zakazanog za početak avgusta, ali i činjenica da je upravo ruski predsednik među prvima pozvao turskog kolegu i pružio podršku njegovom režimu.
S druge strane, čini se, da su odnosi sa Vašingtonom zahladneli kada je Sulejman Sojlu, jedan od Erdoganovih ministara, optužio SAD za saučesništvo u organizovanju puča. Šef američke diplomatije Džon Keri uzvratio je brzo i oštro, i upozorio Turke da takve izjave ozbiljno ugrožavaju odnose dve zemlje.
Predsednik Barak Obama nije toliko pričao o podršci svom savezniku Erdoganu, već apelovao na njega da se "demokratski bori sa pučistima".
Ubrzo je reagovala i Evropska unija, koja je izrazila sumnju da Erdogan pod izgovorom pokušaja puča eliminiše sve neistomišljenike, a Johanes Han je izjavio da "deluje kao da je turska vlada unapred pripremila listu za odstrel".
Prkošenje Americi, bio bi preveliki luksuz Turske iz više razloga. U Turskoj je velika NATO baza Indžirlik, ali američko nuklearno oružje. Zbog ovoga Erdogan može sebi da dozvoli da nešto zahteva od Amerikanaca, recimo da mu predaju Fetulaha Gulena koga je optužio za glavnog organizatora puča.
S druge strane, i SAD zavisi od Ankare, a Vašingtonu nikako ne odgovara snažna saradnja Erdogana i Putina.
Mnogi smatraju da su bolne sankcije koje je Turska osetila najviše u finansijskom smislu, nagnale Erdogana da se izvini Rusiji i zamoli Putina za ponovnu saradnju. Ono što je bilo iznenađujuće, jede da je Putin suviše lako oprostio svom kolegi. Ipak, Rusiji savez sa Turskom i te kako odgovara, pre svega zbog Severnog toka, ali i moći: savez Moskve i Ankare kontrolisao bi čitav Bliski istok. U celoj toj zamršenoj situaciji svako će pokušati da izvuče ono najbolje, i pokuša da što više oslabi ostale.
Ipak, između Rusije i SAD je Evropska unija i neslaganje sa njom bi moglo da dovede do najvećih problema. Ukoliko se stopira dogovor o otvaranju poglavlja, viznoj liberalizaciji i finansijskoj podršci, Turska bi ponovo mogla da otvori svoje granice i oslobodi put milionima migranata ka Evropi, koji već predstavljaju vliki problem u celoj EU.
