Oko 1,3 miliona tražilaca azila, uglavnom iz ratom razorenih Sirije i Iraka, stiglo je u Evropu od početka 2015. godine, prenela je agencija AFP.
EU je imala problema da se izbori sa najvećim prilivom izbeglica na "stari kontinent" još od Drugog svetskog rata, koji je ugrozio postojanje "šengenske zone", a izbeglička kriza je bila jedan od glavnih razloga zašto su Britanci na referendumu 23. juna glasali za izlazak iz Unije.
"Napori Evrope da se izbore sa ovom ogromnom izbegličkom krizom su bili jadni", istakao je predsedavajući parlamentarnog Odbora za unutrašnje poslove Kit Vaz.
"EU i njene države članice nisu predvidele toliki priliv migranata i nisu imale strukture niti mehanizme da bi se izborile sa tim velikim prilivom. Kao rezultat toga, EU nije reagovala dovoljno brzo", navodi se u izveštaju Komisije, objavljenom nakon jednogodišnje istrage.
Odbor je opisao kontroverzni sporazum sa Turskom o slanju Sirijaca koji stignu na grčka ostrva natrag u Tursku kao "smisleni odgovor" na krizu, ali "odgovor koji je stigao previše kasno".
U izveštaju britanskih parlamentaraca se navodi da pojedinačne zemlje poput Grčke i Italije ne treba ostaviti da se same nose sa velikim prilivom izbeglica na svoje obale i poziva na polaganje više pažnje na zaustavljanje brodova kojima se iz Libije krijumčare migranti u Evropu.
Poslanici su naveli i da Britanija nema potpunu kontrolu nad svojim obalama i istakli da je broj čamaca kojima raspolaže Obalska straža "zabrinjavajuće mali".
Odbor je saopštio da veliki broj neregistrovanih migranata u "šengenskoj zoni" pogoršava postojeće bezbednosne pretnje, ali je ipak apelovao na vlasti u Londonu da se drže svog obećanja da će primiti 20.000 sirijskih izbeglica do 2020. godine.
