Zvanični Vašington za sada nije ni potvrdio ni demantovao ove navode ali je najavio odgovor, dok ih je rumunsko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo, što je po pisanju EurAktiva u skladu sa tradicijom koja je prisutna još od Hladnog rata da se procurele informacije o američkom nuklearnom oružju na teritoriji Evrope ne potvrđuju.
U tekstu se ovaj potez povezuje sa pogoršanjem odnosa između Vašingtona i Ankare posle neuspelog prevrata u Turskoj i sa bezbednošću ovog arsenala takozvanog taktičkog nuklearnog oružja u bazi Indžirlik na oko 100 kilometara od granice sa Sirijom.
Jedan od izvora preneo je da je prebacivanje veliki izazov i u tehničkom i u političkom smislu.
"Nije lako prebaciti više od 20 komada nuklearnog oružja", naveo je taj izvor koji je želeo da ostane anoniman.
Prema navodima politički nezavisnog istraživačkog centra Stimson, u vazduhoplovnoj bazi Indžirliku SAD drže oko 50 komada taktičkog nuklearnog oružja od Hladnog rata, o bezbednosti ovog arsenala govorilo se i ranije, ali je posle neuspelog vojnog puča to pitanje ponovo dospelo u centar pažnje.
U izveštaju centra Stimson navodi se da je tokom pokušaja prevrata struja u Indžirliku isključena, kao i da je Turska vlada zabranila avionima SAD da uleću i izleću, komandant te baze je uhapšen zbog umešanosti u pokušaj prevrata, a na pitanje da li bi SAD uspele da održe kontrolu nad oružjem da je puč uspeo ne može se odgovoriti.
Drugi izvor preneo je EurAktivu da su se odnosi SAD i Turske toliko pogoršali posle pokušaja vojnog puča da Vašington više nema dovoljno poverenja u zvaničnu Ankaru da bi oružje ostavio u toj zemlji.
Na pitanje o transferu oružja, američki Stejt department uputio je EurAktiv na Ministarstvo odbrane te zemlje, koje još nije odgovorilo, tursko ministarstvo odbrane je obećalo odgovor, a NATO je dao diplomatski odgovor u kojem se ističe potreba da oružje u SAD ostane "bezbedno".
Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je odlučan demanti.
"Kao odgovor na vaš upit, Ministarstvo spoljnih poslova odlučno odbacuje informacije koje ste naveli", napisao je portparol Ministarstva.
EurAktiv navodi da je demantovanje informacija o nuklearnom oružju SAD u Evropi uobičajeno još od Hladnog rata i da je javna tajna da američkog nuklearnog oružja ima u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Italiji.
Prema navodima ovih izvora, oružje će sada biti smešteno u vazdušnoj bazi Deveselu blizu grada Karakal, što je veoma problematično za odnose sa Moskvom jer je smeštanje taktičkog oružja blizu ruske granice može da izazove gnev Rusije i dovede do pogoršanja odnosa.
Navodi se da je smeštanje ruskih nuklearnih raketa na Kubi 1962. godine korak koji je bio najbliži eskaliranju Hladnog rata u pravi nuklearni rat.
Prema navodima turskog portala Hurijet dejli njuz, član gornjeg doma ruskog parlamenta rekao je da bi Turska mogla da ustupi bazu Indžirlik Rusiji za intervenciju vazdušnih snaga u Siriji.
Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, sastali su se 9. avgusta i dogovorili o obnovi odnosa narušenih prošle godine kada je turska vojska oborila ruski vojni avion u blizini Sirije.
Posle pokušaja prevrata u Turskoj odnosi Ankare i Vašingtona došli su na najnižu tačku od 1952. kada je Turska pristupila NATO jer u Turskoj veruju da američka vlada pruža podršku bivšem Erdoganovom saradniku Fetulahu Gulenu, koji živi u SAD, i kojeg vlasti u Ankari optužuju da stoji iza pokušaja puča.
Turska traži od SAD izručenje Gulena, a očekuje se da će ovo pitanje biti glavna tema kada potpredsednik SAD Džo Bajden dođe u posetu Turskoj 24. avgusta.
Turska je jedan od ključnih partnera u NATO u borbi protiv terorizma, a i NATO je značajan u kontekstu očuvanja bezbednosti Turske.
