Tim 6 američkih specijalnih snaga pozatih kao foke (SEAL) našao 2. marta 2002. opkoljen brojčano nadmoćnijim borcima Al Kaide na vrhu planine Takur Gar. Bili su deo mnogo obimnije vojne operacije "Anakonda".
Jedan čovek, narednik i vezista Džon Čepmen, ležao je s puškom na grudima ranjen u snegu dok su okolo detonirale granate i fijukali meci. Kad mu je još jedan čovek pogođen, Slabinski je shvatio da odmah moraju da siđu s vrha planine.
Još jednom se osvrnuo na Čepmena - puška se nije dizala i spuštala u ritmu disanja niti je bilo drugih. Slabinski mu je prišao i proverio puls, pa je poveo ljude niz planinu. Kad su stigli do zalona, jedan specijalac je pitao "gde je Čepi".
"Mrtav je", odgovorio mu je Slabinski.
Danas, više od 14 godina od tog dana, kada je sedam Amerikanaca poginulo, iz Vazduhoplovnih snaga SAD kažu da je Slabinski pogrešio. Narednik Čepmen ne samo da je bio živ, nego se borio još više od sat vremena pošto su ga njegovi ljudi ostavili, piše današnji Njujork tajms.
VIDEO: Ovako se narednik Džon Čepmen borio.
Na snimcima iz aviona vidi se da je Čepmen ubio još dvojicu terorista pre nego što je umro. Zato je predložen za posthumnu Medalju časti, najviše vojno odlikovanje koje daje američka vojska.
Ovo bi moglo da otvori stare rane u elitnoj jedinici SEAL, koja tvrdi da ne ostavlja svoje ranjene.
"Takve stvari se događaju u borbi, ali to je nešto strašno. Da je neko mislio da je Čepman živ, mi bismo pokušali da prevrnemo i nebo i zemlju da ga izvučemo odande," kaže Geri Harel, penzionisani komandir snaga Delta, koji je i sam učestvovao u ovoj operaciji.
Slabinski danas ima 46 godina i u penziji je. Priznao je da je možda pogrešio kada je u svoj onoj panici procenio da je Čepmen mrtav. On kaže da je u ono vreme tražio od nadležnih da za 24 sata pomere kobnu akciju jer je previše rizična, ali su ga odbili. Sada strahuje da će na njega pasti ljaga.
"Reći će da je moja krivica jer sam ga tamo ostavio živog", kaže on. Na osnovu snimaka pretpostavlja se da je Čepmen bio bez svesti kad je Slabinski pomislio da je mrtav. Kad se osvestio, nastavio je da se bori dok ga nisu ubili. Kasnija obdukcija ustanovila je da je imao devet prostrelnih rana - pet ispod struka i četiri iznad.
Slabinski kaže da se ponekad oseća kao da je još na Takur Garu. Još mu se priviđaju slike boraca na planini, ima problema sa spavanje, dijagnostikovan mu je Posttraumatski stres.
"Da li je u Džonovoj prirodi bilo da nastavi i uradi sve ovo? Nesumnjivo. Ako je sve to uradio, želim da mu to bude i priznato", završio je Slabinski u razgovoru sa novinarem Njujork tajmsa.
