Nakon još jednih izbora u Nemačkoj, postaje sve jasnije da je desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) postala treća snaga na nemačkoj političkoj sceni. Naime, nakon većine prebrojanih glasačkih listića, pretpostavlja se da će AfD osvojiti oko 21 odsto glasova na izborima za parlament u istočnoj pokrajini Meklenburg dok je aktualne kancelarke Angele Merkel (CDU) pala je na treće mesto sa oko 19 odsto glasova. Istorijski je to najlošiji rezultat njene stranke i to u pokrajini u kojoj je kancelarka rođena.
A pre samo nekoliko godina AfD nije ni postojao. Stranku su 2013. osnovali nemački ekonomisti i naučnici, među kojima i mnogo akademika, u vreme velike dužničke krize u Evropi. Predstavljali su se kao reakcija na Angelu Merkel i njenu politiku spasavanja posrnulih članica eurozone. Bili su izričito protiv davanja dodatnih kredita ne samo Grčkoj, nego i Portugalu.
Cilj im je bio da prošire političku pobunu protiv evra. Oni načelno nisu protiv Evrope kao političke zajednice, ali tvrde da je evro, zbog razlike u ekonomskom stanju pojedinih zemalja, štetan i preskup za održavanje.
Zato su predlagali ili povratak nacionalnoj valuti, nemačkoj marki, ili stvaranje manjih unija sa jedinstvenom valutom pa su tako Nemačku rado videli u zajednici sa Austrijom, Finskom ili Holandijom. Stranka je bila prilično marginalizovana ali je tek s migrantskom krizom i politikom otvorenih vrata Angele Merkel, došla u žižu javnosti. I to zbog svojih radikalnih govora protiv novih useljenika.
"Policija mora zaustaviti migrante od ilegalnog prelaska iz Austrije. I, ako je potrebno, neka koriste oružje. To je ono što zakon nalaže. Ni ja to ne želim, ali korišćenje vatrenog oružja ovde je poslednje sredstvo", najpoznatija je izjava Frauke Petri, koja je odjeknula u Nemačkoj, ali i svetu.
Osude su stigle sa svih strana jer pucanje po migrantima nisu predlagali čak ni oni evropski lideri koji su se od početka protivili politici nemačke kancelarke i svoje zemlje ograđivali bodljikavom žicom.
Pravdala se kako nekontrolisani priliv migranata povećava opasnost od terorističkih napada, poput onih u Parizu prošle godine, pa se moraju zaštititi kad već to “ne radi savezna vlada”. Inače, Frauke Petri poreklom je iz bivše istočne Nemačke. Rođena je u Drezdenu 1975., s porodicom se 1992. preselila na zapad u pokrajinu Vestfaliju gde je diplomirala hemiju.
Bila je udata za pastora Svena Petrija, s kojim se nedavno razvela jer je novu ljubav pronašla u stranačkom kolegi Markusu Precelu. Ima četvoro dece.
Njen bivši suprug ostao je veran glasač CDU. Petri se ne libi da koristi teške reči pa je kancelarku Merkel u više navrata nazvala izdajnicom, medije optužuje da su lažljivi, sklona je populizmu, većina u Nemačkoj sad celu tu stranku poistovećuje s njom, a neki je zbog stavova nazivaju i “najopasnijom ženom Evrope”.
Koliko je spremna da daleko ide pokazuje i njeno nedavno poređenje politike Angele Merkel u vezi s migrantima sa ponašanjem komunističkih političara bivšeg DDR-a uoči pada tog režima. Merkelovu je uz to optužila za “neizmernu bahatost i nesposobnost” i za “autistično ponašanje”.Ali neki analitičari govore da je Petri, sa svojim osmehom koji ima kad istupa u javnosti i s teškim rečima i ocenama koje upućuje na račun savezne vlade iz Berlina, već postigla određeni rezultat.
Tvrde da je i nedavno popuštanje Angele Merkel, kad je na samitu EU i Turske, posredno ipak odustala od svoje politike otvorenih vrata za migrante, delom posledica opakih kritika koje joj svako malo upućuje Petri.Petri nije propustila profitirati ni na incidentu kad su tijekom novogodišnje noći migranti seksualno zlostavljali žene kod kelnske glavne železničke stanice.
“Gospođo Merkel, da li je Nemačka dovoljno ‘šarena i kosmopolitska’ za vas nakon talasa kriminala i seksualnih napada?”, poslala joj je poruku preko Tvitera.
Tako se u nemačkoj politici dogodio paradoks. Primanjem stotina hiljada migranata kancelarka Merkel je htela da promeni sliku koja je o Nemačkoj još raširena u svetu zbog perioda nacizma. Međutim, upravo na protivljenju toj politici u Nemačkoj su se pojavile snage, među kojima je i AfD, koje zbog svojeg programa i radikalne retorike kod mnogih izazivaju strepnju.
(Express.hr)
