Ko želi da bude svetski policajac u 21. veku? Amerika se oprobala, a rezultat je bio sve samo ne srećan. Najveća vojska u istoriji izgleda ne može da pobedi u ratu. Konflikti u Vijetnamu, Koreji, Avganistanu i Iraku pokazali su se za SAD kao čisto bacanje sredstava i krvi, piše Newsweek.rs.Čak i naizgled uspešne intervencije, kao što je činilo da je bilo u Libiji, završile su se katastrofom.
Sve to dovelo je do toga da je američki primat u svetu sve bliži kraju. Dominacija koju su SAD ostvarile tokom 90ih i ranih 2000ih počela je da bledi, i umesto unipolarnog svetskog poretka, počinje da se javlja takozvani "post-polarni" poredak.Pod administracijom Baraka Obame SAD su usvojile novu strategiju "vođstva iz pozadine". Ipak, Obamina zamisao je od početka bila da Amerika i dalje vodi kao ranije, ali uz nešto više uzdržanosti.Foto: AP, Vladimir Putin i Barak ObamaNeverovatan uspon Kine i njene zamagljene namere iz dana u dan sve više ugrožavaju Ameriku na ekonomskom planu, dok Rusija, za koju su mnogi rekli da je u opadanju, i dalje ostvaruje svoje strateške ciljeve tamo gde ostale sile ne uspevaju. Uz to, sofisticirana informaciona mašina Rusije radi punom parom, zbog čega je meka moć Kremlja veća nego bilo kada u poslednjih 30 i više godina.Uz uspon istoka, postoji još jedna konstanta - opadanje Evrope.
Evropska unija, paralisana dugovima i političkom krizom, na klimavim je nogama, a populističke anti-EU stranke cvetaju širom kontinenta. Uprkos svim problemima, EU je i dalje druga ekonomska sila sveta, ali ono što je čini naročito ranjivom jeste što se po pitanju vojne moći u potpunosti oslanja na američku dobru volju i snagu.Koliko će dugo SAD odvajati 75 odsto ukupnog NATO budžeta, i tako iz svog džepa braniti Evropu, ne može se sa sigurnošću reći, osim ako Donald Tramp ne pobedi na izborima. Činjenica je da je Evropa u povlašćenom položaju što se tiče alijanse, naročito zbog toga što se evropski političari neretko obrušavaju na politiku SAD, iako očekuju vojnu pomoć kada je god to potrebno.U svom zenitu, Amerika je mogla da priušti takve "nezahvalne" saveznike, ali sada i ne baš.Rebalansiranje ili napuštanje NATO bi naljutilo mnoge savetnike, bezbednjaka i stručnjake, ali ono trenutno ima više smisla nego status kvo. Američki odnos prema evropskim silama već predugo se zasniva na osećanju "zapadnog progresivizma" i "specijalnom odnosu" sa Velikom Britanijom.
Sada, međutim, kada je Britanija odlučila da napusti EU, realpolitika sugeriše da Amerika ukoliko želi da ostane u alijansi, mora da pritisne evropske partnere da više učine u globalnoj "odbrani demokratije".To bi možda naučilo Evropljane i Britance da američku podršku ne uzimaju zdravo za gotovo i na taj način obnovilo globalno poštovanje prema SAD i malo učvrstilo njen poljuljan primat. Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:Američki geostrateški zaokret posle Obame: Kako okončati beskrajni ratTajna istorija "Vodenog carstva": Evo kako su dve reke oblikovale sudbinu Kine (FOTO)Neshvatljivi Bliski istok: Ovih 25 mapa objašnjava najnestabilniji region sveta (FOTO, MAPA)Pakao škole: Ovo su pravila i kazne za srpske đake u 19. vekuMračna tajna Trga republike: Evo zašto je srušena Stambol kapija (FOTO)
