U Japanu je smrt od preteranog rada postala toliko česta da su za nju izmislili i reč karoši. Fenomen je prvi put zabeležen 1987. godine, kada je ministarstvo zdravlja obratilo pažnju na neobične smrti rukovodilaca.
Na početku je vlada dokumentovala nekoliko stotina slučajeva svake godine, ali do 2015. godine njihov broj popeo se na 2.310, prema podacima Ministarstva rada. Međutim, nacionalno veće zaštite za žrtve karošija kaže da stvarni broj umrlih doseže i 10.000, što je, jednako kao i broj poginulih u saobraćajnim nesrećama u Japanu godišnje.
"Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu, Japanci su radili najduže smene na svetu, bili su radoholičari najviše vrste", kaže Keri Kuper, ekspert za stres sa Lančester univerziteta.
U doba posle rata, rad je ljudima pružao osećaj svrhe, tako da su radnici bili motivisani ne samo finansijski, već i psihološki. Biznisi su pozdravili ovu novu situaciju i ubrzo je posao postao glavni životni interes za većinu Japanaca.
Nekoliko decenija kasnije, u osamdesetim godinama prošlog veka, počele su da se naziru prve negativne posledice. Radnici nisu mogli da prate ekonomski rast zemlje i veliki broj njih na odgovornim pozicijama je mislio da će umreti od preteranog rada.
Skoro sedam miliona ljudi (blizu 5 posto populacije) je radilo po 60 sati sedmično, a zbog povećanog broja nerazjašnjenih smrti na poslu vlada je počela obraćati pažnju na ovaj fenomen.
Osobe koje se računaju kao žrtve karošija su one koje su radile više od 100 sati prekovremeno u mesecu pre smrti, ili su imale 80 sati prekovremenog rada dva ili više meseci pre smrti.
Karoši se podrazumeva kada osoba inače nije imala zdravstvene probleme, a dva faktora koja se najčešće navode kao njegovi uzroci su stres i nedostatak sna. Međutim, više je verovatno da je karoši prouzrokovan dugim boravkom u kancelariji, nego jednim od ova dva faktora, piše BBC. Tačni faktori koji ulaze u to naučnicima još nisu poznati.
Kako druge nacije počinju da prate, pa i prestižu Japan po broju radnih sati, tako se i broj smrti od karošija povećava i u drugim zemljama.
(Klix.ba/ BBC)
