"Šta se dešava s krvlju posle ubistava? To me je pitanje godinama zaokupljalo sve dok sam nisam pronašao odgovor. Mrtvaca sam prvi put video kad sam imao 12 godina. Jedno jutro čuli smo da je neko umro na ulici u našem kvartu. Izašli smo da vidimo. Tragovi nasilja bili su očigledni. Čovek nije imao košulju; zapanjili su me potočići krvi koji su se slivali niz ulicu. Ali nisam bio uplašen, samo jako radoznao. I tako je započela moja fascinacija krvlju", ispričao je Tavera BBC-ju.
Dugo je stajao je kraj mesta zločina, odgledao dolazak i odlazak policajaca, istražitelja, uviđaj se i završio, a on je čekao da vidi ko će doći da počisti svu tu krv. Ali, niko se nije pojavio. Konačno su komšije izašle i oprale ulicu. Tog dana je bombardovao roditelje pitanjima o krvi sve dok mu otac nije naredio "dosta!".
Dugo je tražio odgovor na to pitanje dok nije naišao na literaturu iz forenzičke medicine, gde je saznao sve o umiranju i obradi leševa. Saznao je i da posle ubistva po pravilu ima više krvi nego posle nesreća, kao i da se mnoge bolesti šire putem krvi. Tako je zaključio da bi, kad već uklanjaju tela mrtvih s ulica, neko trebalo da profesionalno uklanja i krv.
Sa 17 godina počeo je da eksperimentiše sa metodama uklanjanja krvi.
"Tako sam postao forenzički čistač. Tokom godina izumeo sam 300 različitih formula za čišćenje krvi. Neke sam vremenom usavršio, neke druge nisam menjao otkako sam ih prvi put otkrio", priča on. Tavera kaže da nije isto čistiti krv iz, na primer, tapisona iz auta, i ličnih stvari kao što su sat i prsten. Razlika je i ako je neko nedelju dana ležao u bari krvi u kupatilu, u vlažnom okruženju, ako je neko bio bolestan, ako je došlo do mešanja drugih telesnih tečnosti poput sperme ili fekalija s krvlju... Neophodno je sve to znati pre nego što se krene sa čišćenjem.
"Ja sam poslednja osoba na mestu zločina, čak i posle policije, posle sahrane. Ja sam poslednja osoba koja je povezana sa onim što se dogodilo i često me porodica doživljava malčice kao terapeuta. Ispočetka me je sve to lično pogađalo, ali sada pristojno saslušam i zatim počinjem da radim", ispričao je kako to ide. Otkrio je da ga muzika oslobađa stresa, pa svaki put stavislušalice u uši i sluša omiljenu muziku. Najviše mu pašu Vagneraova opera "Tristan i Izolda", "666 broj zveri" Ajron mejdena i "Paranoid" Blek sabata. Opera mu, kaže, pomaže da se koncentriše i mentalno pripremi, a hevi metal sluša kad počne da čisti.
Tavera sme da počne da radi tek kad vlasnici prostora dobiju pisanu potvrdu od policije.
"Nekoliko puta su me ljudi zvali da im nešto očistim, a kad sam im zatražio dokumenta, nisu ih imali. Umesto toga nudili su mi novac, dobar novac. A kad bih im rekao da bez valjane dokumentacije ne smem da radim, brzo bi mi spustili slušalicu. Možda su bili i kriminalci, možda su se šalili, ne bih znao", priča on dogodovštine.
Ljudi koji ga angažuju odahnu kad ga vide jer on je taj što uklanja krv sa zidova, podova, vrata...
"Oni više ne moraju da žive sa tom šokantnom scenom... Najgori zločin koji sam morao da očistim bilo je višestruko ubistvo u Meksiko Sitiju, kad je ubijeno četvoro ljudi. Bili su izbodeni i na sve strane su se videli tragovi samoodbrane i panike. Bilo je toliko tragova gneva i očaja... Trebalo nam je više od 10 sati da to očistimo", priseća se Tavera.
