Najnovije vesti

HITLER JE BIO NARKOMAN: Nemački naučnik došao do šokantnih dokaza
Foto: Profimedia

Ovo mnogo toga objašnjava

HITLER JE BIO NARKOMAN: Nemački naučnik došao do šokantnih dokaza

Planeta

Adolf Hitler bio je apsolutni zavisnik, a u poslednjim danima imao je toliko upropašćene vene da lekari nisu znali kako će mu dati preporučene količine omiljenih narkotika, uveren je nemački autor Norman Ohler.

Kokain, heroin, morfijum i metamfetamini pošasti su modernog doba. Nekad je njihovo korišćenje bilo više nego prihvatljivo. Njihovo korišćenje nekad je bilo preporučeno, a posebno je zanimljiv odnos nacističke Nemačke prema drogama.

Nemački pisac i scenarista Ohler godinama je istraživao kakav uticaj su imale droge, specifično metamfetamini, na početne uspeha nacističke vojske na početku Drugog svetskog rata. Možda i najzanimljivije je da uopšte postoje neke nove i neotkrivene informacije o Hitlerovoj Nemačkoj.

"Mislim da droge nisu bile važne istoričarima. Trebao je da naiđe ludak poput mene da to istraži", rekao je Ohler za britanski Guardian.

Ohler se do sad nije bavio stručnom literaturom. Napisao je tri romana i radio je na scenariju za jedan film, ali to ga nije sprečilo da napiše ozbiljnu knjigu o istoriji. Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za nemačku istoriji, Ian Keršav, rekao je da u knjizi vidi ozbiljan pristup istraživanju i istoriji.

(VIDEO) CEO SVET ŠOKIRAN, TRAŽI SE EKSHUMACIJA: U Argentini nađen Hitlerov grob - umro u 95. godini!Prvobitni Ohlerov plan bio je da će napisati roman o narkoticima u nacističkoj Nemačkoj, ali to se sve promenilo već prvim odlaskom u državne arhive. Pronašao je beleške doktora Teodora Morela, Hitlerovog ličnog lekara, koji je do sada bio tek sporedni lik u svim delima o nacistima i velikom Fireru. "Odmah sam znao da je istina luđa od fikcije", priča Ohler.

Ohlerova priča ima svoje početke u veimarskoj Nemačkoj, nakon završetka Prvog svetskog rata, kada je farmaceutska industrija doživela svoj procvat. Nemačka je bila najveći izvoznik morfijuma i kokaina koji su bili dostupni na gotovo svakom uglu. U tom razdoblju su najbliži Hitlerovi saradnici razvijali njegov imidž kao neumorne osobe spremne na rad za dobrobit naroda i države. Hitler je tada uživao ugled osobe koja ne dopušta bilo kakve toksine u prehrani, čak ni kafu nije pio.

Nije ni čudo da je nakon dolaska nacista na vlast početkom tridesetih godina prošlog veka vođena oštra borba protiv narkomana i droga. Brojni zavisnici od droga proglašeni su kriminalno neuračunljivima i bačeni u logore. Neke droge su ipak našle svoje mesto pod nacističkim suncem. Fric Haušild iz berlinske firme Temler ostao je fasciniran američkim korišćenjem amfetamina na berlinskim olimpijskim igrama i uspehom kog su ostvarili američki sportisti. Počeo je raditi na nemačkoj verziji amfetamina i već 1936. godine imao je patent za prvi nemački metamfetamin, Pervitin.

Pervitin je gotovo pokorio nemačko tržište, a koristili su ga svi. Od sekretearica do vozača vozova, a jedno vreme bio je dostupan i bez recepta.

Bilo je samo pitanje vremena kada će nacistički vojnici početi da koriste Pervitin, a oni nisu dugo čekali. Ostalo je pismo iz 1939. godine budućeg nobelovca Hejnriha Bola u kojem od roditelja traži da mu pošalju zalihe pervitina. To je bio jedini način za koji je on znao da se bori protiv najgoreg neprijatelja jednog vojnika - pospanosti. Šef instituta za opštu i obrambenu fiziologiju, Oto Ranke, provodio je testove kako bi utvrdio koliko dugo vojnici mogu normalno funkcionisati. Zaključio je da je to najbolji lek za umor kod vojnika, a on sam je jednom prilikom radio 50 sati bez prestanka i bez umora, ali sa pozamašnim dozama Pervitina.1940. godine, rat u Poljskoj je završio nemačkom pobedom i Hitler je već gledao kako napasti i pokoriti Francusku.

Generali Vermahta isplanirali su do tada neviđeni napad kroz guste šume Ardenskih gora. Vojni lekari dobili su naredbu da vojnicima redovno daju četiri tablete Pervitina tokom noći i jednu tokom dana. Vojska je naručila 35 miliona tabletica samo za invaziju Francuske i Temler je počeo s prekovremenim radom.Međutim, je li samo metamfetamin odgovoran za vojne uspehe u Francuskoj? "Droge su omogućile invaziju. Da nije bilo droga, ne bi bilo ni invazije. Hitler je bio oduševljen kad je čuo za plan, ali generali su rekli da je neizvediv.

BIO JE AMERIČKI HITLER: Ovaj čovek je širio mržnju dok su se drugi borili za ljudska prava

Nemački vojnici moraju se odmarati po noći i mogli bi ostati zarobljeni. Tada na scenu stupa Pervitin koji im je omogućio da ostanu budni tri dana i tri noći. Ervin Romel i ostali komandanti tenkovskih jedinica bili su nadrogirani, a bez njih sigurno ne bi pobedili", potpuno je uveren Ohler.

Krajem rata, droge su također bile u upotrebi, ali sada u sve beznadežnijim situacijama. Nemačka ratna mornarica dobila je neverovatnu ideju; poslaće minijaturne podmornice u ušće Temze i tamo će napadati Britance. Problem je bio što je bilo mesta samo za jednu osobu koja je danima morala ostati budna. Doktor Gerhard Orzečovski razvio je žvakaću gumu sa kokainom.

"Bilo je to ludo i zastrašujuće istovremeno", kaže Ohler. Mladi mornari bili su zarobljeni u metalnim kovčezima i nisu imali kontakta s spoljnim svetom. Nakon što su droge počele delovati, počeli su psihički da pucaju. Zbog čestih psihoza su se jednostavno gubili u plavetnilu Atlantika i onda je postalo sasvim svejedno što mogu ostati budni i po sedam dana.

Istovremeno je u Berlinu Hitler patio od svojih problema. Hronično bolešljiv, Hitler je decenijama zavisio od Morelijeve pomoći. Sve je počelo u kasnim dvadesetim godinama prošlog veka kada je Morel pomogao Hitleru sa želučanim problemima. Međutim, kako je vreme prolazilo, Hitleru su trebali sve jači preparati. Tokom Drugog svetskog rata Hitler je dobijao inekcije životinjskih hormona, što je dosta neobično zato što je inače bio uvereni vegetarijanac.

Na kraju je Hitler dobijao po nekoliko doza droge Eukodala koja je danas poznatija pod nazivom oksikodon. Nakon pokušaja atentanta u Vučjoj jazbini, Hitler je počeo da dobija i po dve doze kokaina u kombinaciji s eukodalom.Droge su imale gotovo čudotvoran uticaj na Hitlera. U jednom trenutku ne bi mogao ni stajati, a već nekoliko minuta kasnije bi vikao na Benita Musolinija. Kao i svaki narkoman i Hitler je iskusio probleme s krizom.Savezničke bombe pogodile su fabrike u kojima su nacisti proizvodili eukodal i pervitin, a Hitlera je pogodila apstinetska kriza.

"Za Hitlerovo loše zdravlje poslednjih dana Trećeg Rajha ne postoji jednostavno objašnjenje. Meni se čini da je imao apstinetnsku krizu. Sigurno mu je bilo grozno. Gubi svetski rat i odvikava se od droga", sa smeškom priča Ohler.

(Express.hr)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...