"Ovi podaci SZO-a dovoljni su da nas veoma zabrinu. Hitno je potrebno preduzeti akciju protiv zagađenja atmosfere", rekla je šefica Odeljenja za javno zdravlje i okolinu SZO Marija Neira, upozorivši da je problem akutniji u gradovima, ali i da je vazduh u ruralnim područjima puno lošijeg kvaliteta nego što mnogi misle.
Po podacima iz izvešaja, u siromašnijim zemljama vazduh je zagađeniji nego u zemljama razvijenog sveta, ali zagađenje "utiče na sve zemlje u svetu i na sve delove društva", upozorila je Neirova, pozvavši vlade da smanje broj vozila na putevima, poboljšaju način odlaganja smeća, angažuju se na obnovljivim izvorima energije i na smanjenju gasova.
Izveštaj se temelji na podacima sa 3.000 mesta u svetu, većinom je reč o gradovima, a izrađen je u saradnji s britanskim univerzitetom u Bathu.
Zaključeno je da čak 92 odsto svetske populacije živi u mestima ili gradovima u kojima zagađenost vazduha prelazi granicu koju propisuju standardi SZO-a.
Najopasnije je zagađenje letećim česticama - smese čvrstih stvari i kapljica. Neke čestice emituju se direktno, a druge nastaju kada zagađenje emitirovano iz različitih izvora međusobno reaguje u atmosferi. Lebdeće čestice pojavljuju se u širokom rasponu veličina. One manje od 10 mikrometara (manje od širine jedne dlake ljudske kose), toliko su male da se mogu probiti u pluća, gde mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene tegobe.
Te "fine", najsitnije čestice promera 2,5 mikrometra i one još manje toliko su sićušne da se mogu detektovati samo elektronskim mikroskopom. Glavni izvori finih čestica su motorna vozila, termoelektrane, loženje drva i uglja u individualnim ložištima, šumski požari, spaljivanje poljoprivrednih površina, neki idustrijski procesi i svi ostali procesi sagorevanja.
SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA: Vazduh u Srbiji čistiji od svetskog proseka
Lebdeće čestice manje od 10 mikrometra (PM10) udišu se zajedno sa vazduhom i prodiru duboko u pluća. Na taj se način, mnoge hemikalije opasne po ljudsko zdravlje prenose do unutrašnjih organa, uzrokujući širok niz oboljenja od kojih neka završavaju smrću, uključujući rak, naročito rak pluća, moždani udar, kao i oštećenja na fetusu. Otkrivena je snažna povezanost između zagađenja sa PM10 i većinom bolesti organa za disanje, bolesti srca, a posledično i povećanom smrtnošću.
Uz izuzetak nekih područja obe Amerike, u svim ostalim područjima sveta manje od 20 odsto populacije živi u mestima gde kvalitet vazduha odgovara normama WHO-a.
Za zagađenje vazduha nije odgovorna samo ljudska aktivnost, već i peščane oluje, naročito u područjima smeštenim blizu pustinja.
Zahvaljujući sofisticiranim merenjima koja se obavljaju satelitima, stručnjaci se nadaju da će podstaći države na veći angažman u očuvanju planete. Neira ističe da UN-ova agencija danas raspolaže s više informacija o zagađenju nego ikada.
U izveštaju SZO-a piše i da je zagađenje vazduha odgovorno za smrt više od šest miliona ljudi godišnje. Od posledica unutrašnjeg zagađenja umire manje ljudi, a od posledica spoljnog zagađenja više od tri miliona stanovnika naše planete.
Gotovo 90 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha događa se u zemljama sa niskim ili srednjim prihodom, ističe SZO. Najteže su pogođena područja Kine, Malezije i Vijetnama. Kažu i da nisu pronašli uverljiv dokaz da maske koje se u nekim zemljama sveta nose preko usta i nosa filtriraju prljavštinu iz vazduha.
(Index.hr)
