Ukoliko filipinski predsednik Rodrigo Duterte ostvari svoje pretnje i prekine 65-godišnje savezništvo sa SAD, prva žrtva biće verovatno američka vojna misija na Filipinima, koja se proslavila kao model uspešne antiterorističke jedinice, piše Newsweek.rs .Nakon što je prošlog meseca najavio da će nekoliko stotina američkih vojnika morati da napusti zemlju, Duterte je izjavio da su odnosi sa Vašingtonom "dostigli tački posle koje nema povratka" i da će najavljena udružena vojna vežba sa SAD biti poslednja u tom formatu.Zapad je veoma zabrinut zbog Duterteove odluke koja, prema mišljenju analitičara, može dovesti do ponovnog uspona Abu Sajafa, militantne grupe na južnim Filipinima protiv koje se borba vodi već 14 godina. Još uvek nije poznato da li Islamska država ima kontakta sa Abu Sajafom i da li preko te grupe može proširiti svoj uticaj, ali ono što je sigurno jeste to da je nastavak borbe protiv militanata ključan za bezbednost ne samo Filipina, već i gotovo čitave jugoistočne Azije.
Američka vojna misija na Filipinima počela je 2002. godine u okviru "rata protiv terorizma" koji je počeo napadima 11. septembra. Cilj američkih trupa bilo je pružanje obaveštajnih podataka filipinskoj vojsci koja se borila protiv Abu Sajafom. Četrnaest godina kasnije, misija se smatra veoma uspešnom, pošto je usled godina pritisaka, militantna grupa oslabila, sve ređe izvodi napade, a i podrška među narodom je bitno opala. Ipak, Abu Sajaf i druge ekstremističke grupe u regionu, pokušavaju da se regrupišu i povežu sa Islamskom državom kako bi došle do novih izvora regruta, novca i naoružanja.Eksperti se slažu da bi odlazak Amerikanaca predstavljao veliki korak u nazad, jer iako su filipinske trupe daleko spremnije i opremljenije nego kada je akcija počela, one se i dalje oslanjaju na američke obaveštajne podatke prikupljene špijunskim letelicama i praćenjem komunikacija.
Kako je filipinska vojska u ovom trenutku u finansijskim poteškoćama i pod pritiskom zbog teritorijalnog spora sa Kinom u Južnom kineskom moru, može se pretpostavidi da će ekstremistima ostati više prostora da se reafirmišu kao relevantna borbena sila.Duterte je iskoristio duboko ukorenjen prezir koji Filipinci osećaju prema Americi zbog njenog kolonijalnog zaveštanja u toj zemlji, ali i činjenicu da je Manila jedan od glavnih strateških partnera Vašingtona u jugoistočnoj Aziji, zbog čega odgovor na zapaljivu retoriku filipinskog predsednika nije bio oštar koliko se očekivalo.Vašington, čini se, ostavlja prostora kako za ponovno uspostavljanje prijateljskih odnosa, tako i za populističku retoriku dok god je njena svrha obezbeđivanje podrške glasača. Ukoliko ta retorika preraste u nešto što će ugroziti interese SAD, Manila će se suočavati sa velikim problemima. Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:Zlatna ruka: Krv ovog čoveka je spasila živote 2 miliona beba (FOTO)NEWSWEEK VELIKO PITANJE: Da li je bolje biti Srbin ili Hrvat?Jednom špijun, uvek špijun: Evo šta danas rade bivši jugoslovenski obaveštajciPutinova "čečenska igra" u Alepu: Brutalna sredstva za brutalan ratU kolevci civilizacije: Da li je rat između SAD i Rusije već počeo?
