U tekstu objavljenom u naučnom časopisu "Astrobiologija", naučnici Gilbert Levin i Patriša En Strat sa Državnog univerziteta Arizone i Američkog nacionalnog instituta zdravlja kažu da rezultati njihove studije pokazuju da te uzorke treba ponovo ispitati.
"Viking 1" i "Viking 2" u tri navrata skupljali su uzorke s tla Marsa koji su analizirani pomoću vode bogate hranljivim materijama. Ako u tlu ima života, ono će "metabolisati" hranljive materije iz vode - i to se i desilo s jednim uzorkom. Ali pošto druga dva uzorka nisu tako reagovala, u NASA su zaključili da je za reakciju u prvom uzorku odgovoran proces koji nije biološki.
Sada dr Levin i dr Strat kažu da je ovaj zaključak loš i da uzorke treba ponovo ispitati.
"Mnogi veruju da je marsovska sredina neprijateljska prema životu i da su reakcije u uzorku nebiološke, produkti još uvek neidentifikovanog oksidanta (ili oksidanasa) u marsovskom tlu. Postojanje života je veoma moguće i prvi zaključci nisu definitivni i baš to, da ostavimo po strani i naše zaključke, bioogija treba da razmotri kao objašnjenje za prvi eksperiment", kažu oni.
NASA se složila da prvi rezultati moraju da se preispitaju i da mogućnost postojanja života na Marsku "mora da bude razmotrena".
"I da niste uvereni da su 'Vikinzi' doneli jak dokaz postojanja života na Marsu, ova studija jasno pokazuje da ta mogućnost mora da bude razmotrena", kaže za Sajens dejli dr Kris Meki, viši urednik "Astrologije" i astrobiolog u NASA.
"Ne možemo da otipišemo biološko objašnjenje. Treba napraviti planove za donošenje novih uzoraka s Marsa i buduće ljudske misije", dodaje on.
