Kada je dečak Gardel Martin upao u ledini potok marta 2015. godine, bio je mrtav duže od sat i po vremena. Tri dana kasnije, piše Newsweek.rs, izašao je iz bolnice živ i zdrav. Ova priča je jedna od mnogih koje navode naučnike da preispitaju sam pojam smrti.Nešto drugačija situacija se odigrala sa 22-godišnjom Karlom Perez koja je u petom mesecu trudnoće doživela težak šlog. Kada je dovezena u bolnicu, skener je utvrdio da joj je mozak toliko otečen da šanse za oporavak i preživljanje ne postoje. Perezova se nalazila na "ničijoj zemlji" između života i smrti. Drugim rečima, njen mozak je bio mrtav, dok je telo mehanički održavano kako bi iznela trudnoću do kraja.
Kako svetska populacija i pristup medicinskoj nezi rastu, sve više ljudi naseljava ovu ničiju zemlju, a naučnici to koriste ne bi li ispitali i objasnili zašto naša egzistencija nije običan prekidač sa dva moda - uključeno, ugašeno - već dimer sa blagim nijansama između crnog i belog.U sivoj zoni, smrt nije nužno trajna, odnosno konačna, život je težak za definisanje, a neki ljudi pređu veliki put u ovoj zemlji i vrate se nazad, opisujući do detalja šta su videli sa druge strane.
Smrt je proces, a ne trenutak. Kada srce stane, organi ne umuru odmah, što znači da tokom određenog vremena jeste moguće "preokrenuti" smrt. Kako smrt može biti promenljiva i kakva je priroda svesti tokom putovanja kroz sivu zonu? Sve više naučnika hvata se u koštac sa ovim pitanjem.U Sijetlu, biolog Mark Rut eksperimentiše sa životinjama kojima hemijski snižava rad srca i metabolizma na nivo hibernacije. Njegov cilj je da ljudske pacijente koji su doživeli infarkz "učini malo besmrtnim" dok ne prođu kroz krizu koja ih je dovela na ivicu smrti.
U Baltimoru i Pitsburgu, tim predvođen hirurgom Semom Tišermanom sprovodi kliničke testova na pacijentima ranjenim vatrenim i hladnim oružjem tako što njihovu telesnu temperaturu spušta do nivoa na kojem je krvarenje zanemarivo, što rane čini lakšim za zašivanje. Ono što Rot radi hemikalijama, Tišerman radi hlađenjem - obojica privremeno ubijaju pacijente kako bi im spasili život.U Indiji, neurolog Ričard Dejvidson proučava budističke monahe u stanju "thukdam" u kojem biološki znaci života prestaju, iako telo izgleda sveže i savršeno živo nedeljama. Dejvidsonov cilj je da detektuje moždanu aktivnost kod monaha kako bi shvatio šta se dešava sa umom kada cirkulacija prestane.
Naučnici koji rade na ovom problemu nadaju se da će vremenom, kako njihova ispitivanja budu napredovala, doći do stadijuma kada će moći da vraćaju osobe u život posle "značajnijih vremenskih perioda", odnosno pre nego što mozak pretrpi značajna oštećenja ili telo počne da se raspada."Ključna stvar je kiseonik, a život i smrt vrte se oko termina kretanja. U biologiji, što se manje nešto kreće, to duže živi. Spore mogu živeti nekoliko hiljadama godina. Drugim rečima, one su praktično besmrtne", objašnjava Rot koji sanja dan kada će moći ljudima da "besmrtnost" u tom odsudnom trenutku kada im je najpotrebnija - kada je njihovo srce u nevolji.Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:Crni robovi Bele kuće: Konačno ispričana priča "nevidljivih" sluga predsednikaPutinov paradoks: Evo kako se strategija haosa okreće protiv ruskog lideraČudo medicine izvedeno u Teksasu: Beba "rođena" dva puta (FOTO, VIDEO)Sve vatreniji u nastupima: Ovo je čovek koji će naslediti Mila Đukanovića (FOTO)Devojke kao živa platna: Ova ruska umetnica pomera granice slikarstva (FOTO)
