Lavrov je to rekao u intervjuu za dokumentarni film pod naslovom "Doneo sam odluku. Jevgenij Primakov".
"Kada je najveći patriota u svojoj zemlji, političar s velikim iskustvom, važan državni zvaničnik, osoba snažne intuicije koja poseduje enciklopedijsko obrazovanje i razumevanje različitih procesa, saznao da su SAD odlučile da počnu bombardovanje SR Jugoslavije, smatrao je da nema smisla da nastavi sa uobičajenim aktivnostima i odleti kod američkog potpredsednika Alberta Gora na važne, ali ipak rutinske razgovore", rekao je Lavrov.
Taj zaokret, prema njegovim rečima, "postao je podsetnik da Rusija ne može da u svetu ima drugu misiju sem misiju odbrane istine i da to radi zajedno sa drugim silama, ali svakako ostvarujući ravnopravne odnose i dogovore od uzajamne koristi".
Sergej Lavrov glasa protiv bombardovanja Jugoslavije
"Agresija na Jugoslaviju je svakako bila agresija. To je, inače, bio prvi oružani napad u Evropi na jednu suverenu državu posle 1945. godine", istakao je Lavrov. Ako sada o tome govorimo, imajući u vidu ono što se događa u vezi sa Sirijom, zapadni partneri Rusije, na prvom mestu Amerikanci, ali i Britanici, u svojoj histeriji upućuju javne uvrede koristeći reči kao što su "varvarstvo" i "ratni zločini", kazao je.
"Podsetiću da je agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju bila povezana s napadima na ogroman broj civilnih ciljeva, kao što su srpska televizija, mostovi kojima su putovali civilni putnički vozovi i još mnogi. Hiljade ubijenih, od kojih nekoliko stotina dece, 250.000 izbeglica niko se od tada nije setio", rekao je šef ruske diplomatije. Kako je istakao, da Rusija, posredstvom Primakova, nije reagovala onako kako je on reagovao na to grubo kršenje međunarodnog prava, onda Rusija verovatno to dugo ne bi mogla sebi da oprosti, i njena istorija bi sadržala još jednu neprijatnu stranicu.
"On (Primakov) je to uradio na takav način da je Rusija pokazala svoj karakter i usvojila jedini ispravan stav u tom trenutku", rekao je Lavrov.
Primakov je bio premijer Rusije od 1998. do 1999, a u svojoj karijeri je bio i ministar spoljnih poslova, predsednik Vrhovnog Saveta Sovjetskog Saveza i šef obaveštajne službe, podseća Tass. On je 24. marta 1999. godine poleteo avionom u zvaničnu posetu Vašingtonu, ali je, u trenutku kada je leteo iznad Atlantskog okeana, saznao da je NATO počeo da bombarduje tadašnju Jugoslaviju. Tada je Primakov odlučio da otkaže posetu i naložio da se avion preusmeri i vrati u Moskvu, u manevru koji je nazvan "Petlja Primakova", navodi ruska agencija.
