Endru Ejpl, profesor sa Prinstona i član lobi grupe "Verified Voting", za samo 82 dolara preko interneta kupio je "Sekvoja AVC advantidž" mašinu za glasanje koja se i danas koristi u nekoliko saveznih država (Luzijana, Nju džerzi, Virdžinija i Pensilvanija).
Onda je pozvao studenta Aleksa Haldermana koji je uz pomoć jednog šrafcigera podmetnuo četiri ROM čipa, odnosno zamenio postojeće i to samo za 8 minuta.
Profesor je na istoj mašini i 2008. godine dokazao da je moguće da registrovani birači jedne partije glasaju kako žele.
"Poslednja dva od četiri glasanja za predsednika bila su tako izjednačena da bi promenena brojki hakovanjem mogla da znači i sasvim drugačiji rezultat", rekao je profesor.
On je upozorio da nisu ugrožene samo mašine, već da je hakeri mogu da napadnju i lapopove i kompjutere koji se koriste za pripremu registacije glasača i obradu glasova.
Ipak, Liza Monako savetnica za bezbednost predsednika Baraka Obame izjavila je da američki izborni sistem uglavnom nije priključen na Internet, da je usitnjen i da njime difuzno upravljaju državne i lokalne vlasti.
"To sistem čini izuzetno raznolikim, veoma raštrkanim, i posledica je da je izuzetno teško uticati na sve elemente kako bi došlo do promene rezultata", rekla je Monako.
Sajt itechpost.com piše da u slučaju da dođe do pokušaja hakovanja, mašine za glasanje koje su priključene na internet same će se da njega isključiti.
(Blic)
