icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

(VIDEO) SELO NA KRAJU SVETA: Ovde vlada mrak i samoća, a stanovnici masovno sebi oduzimaju život

Kažu da će ovde početi smak sveta

(VIDEO) SELO NA KRAJU SVETA: Ovde vlada mrak i samoća, a stanovnici masovno sebi oduzimaju život

Planeta

Meseci puni mraka, pa meseci bez kraja dana, led koji se topi i izolovanost od sveta čine ovo mesto poput sela na drugoj planeti

U grenlandskom Niakornatu svakog jutra jedan muškarac skuplja kante pune fekalija svojih komšija, koje tovari u kolica i odnosi na deponiju predviđenu za to. On to radi zato što malo selo nema sopstvenu kanalizaciju. Zapravo, njegova infrastruktura je toliko minimalistička da stanovnici koji putuju na posao to čine helikopterom Hui čiji vlasnik ima ugovor s vladom za obavljanja tog posla, dok brod s namirnicama povremeno dostavlja robu.

 

Jedini tinejdžer u gradu zabavlja se na Gugl Ertu, sluša grenlandski rep i razmišlja o samoubistvu, dok iz dosade rezbari tupilakse (tradicionalne drvene razbarije čudovišta kojima su se nekad služili šamani). Jedini tinejdžer u gradu, Lars, nije naročito zainteresovan za održavanje tradicije. Neki za njegov nemir okrivljuju internet koji ga je zaveo svime onim što ne može da ima na ostrvu.

 

 

Svih 59 stanovnika prolaze kroz mesece beskonačnog mraka, a zatim i neprekidnog dana. Toliko su izolovani od sveta da je lako pomisliti kako im je život relativno jednostavan. Međutim, modernost, sa svim svojim propratnim problemima, polako ih sustiže.

 

 

Socio-ekonomski problemi koji pogađaju Grenland u celini, poput visoke nezaposlenosti i stope samoubistava mladih ljudi - imaju ogroman uticaj na život. U međuvremenu, klimatske promene nisu mit za stanovnike Niakornata, već realnost u kojoj žive - ledeni pokrivač Grenlanda se topi, a to direktno utiče na njihov način lova, kao i životnog stila.

 

 

Ono što će se dogoditi svetu, prvo će se dogoditi na Arktiku, staro je verovanje koje se mnogo puta pokazalo tačnim, pa time i Grenladnu steklo status barometra sveta. Prošle godine Sara Gavron i David Kacnelson napravili su dokumentarac koji verno prikazuje sukob novog i starog, kao i borbu s klimatskim promenama u ovom kraju.

 

"Jedan od najvećih udaraca Niakornatu bilo je zatvaranje riblje fabrike, ključne za život ljudi. Državni podsticaji omogućavaju tim selima da žive, jer je život u ovim uslovima užasno skup. Ali, ako im populacija padne, sredstva se ukidaju. To je začarani krug", kaže redateljka dokumentarca Sara Gavron koja objašnjava kako taj novac stiže od danske vlade.

 

Većina stanovnika ovog malenog sela plod je tzv. inbridinga ili "srođivanja", odnosno mešanja rođaka što dovodi do značajne genetske povezanosti, ali i anomalija. To je pitanje koje "ljudi spolja" često postavljaju, budući da je Niakornat tako mala zajednica.

 

 

Istina je kako u njemu postoje dve velike porodice i nekoliko ekstra ljudi koji nisu rođaci, a kod upoznavanja potencijalnih partnera obično se odlazi u druga mesta. Na primer, za spomenutog tinejdžera Larsa to je problem - on mora da prođe dalek put kako bi upoznao devojku.

 

Pogled u istoriju

 

Grenland koji je zapravo arktičko ostrvo koji se geografski nalazi u Americi, ali je politički i istorijski vezaniji uz Evropu, dom je i najvećeg nacionalnog parka na svetu. Oko 81 odsto površine je prekriveno ledom. Skoro svi stanovnici žive u fjordovima na jugozapadu ostrva koje ima blažu klimu. Većina Grenlanđana su mešavina skandinavskog naroda i Kalalita (Inuiti) i govore grenlandski jezik kao maternji. Grenlandski jezik govori oko 50.000 ljudi, a nalazi se u grupi eskimsko-aleutskih jezika. Manjina danskih migranata bez inuitskog porekla govori danski kao prvi jezik. Oba jezika su službena.

 

 

Grenland je bio pod Norveškom upravom od 11. veka pa do 1814., kada je vlast data Danskoj, iako su Danska i Norveška bile u uniji vekovima. Grenland je postao sastavni deo Danske 1953. Lokalnu autonomiju su dobili u danskom parlamentu (Folketing) 1. maja 1979.

 

2008. godine Grenlanđani su izglasali prenos više nadležnosti na lokalnu vladu, što je stupilo na snagu 21. juna 2009. Danska centralna vlada nadležna je samo za spoljnu politiku, sigurnost i finansijsku politiku. Grenlandski glasači su referendumom 1985. godine napustili Evropsku ekonomsku zajednicu (današnju Evropsku Uniju).

 

 

(Express.hr)

 

EKOLOŠKA KATASTROFA: Na Grenlandu je došlo do zastrašujućeg fenomena

NIJE ŠALA: Više od 100 tona leda ide sa Grenlanda ka Parizu

 

 

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.