Džordž Henard je 16. oktobra 1991. godine u Teksasu ubio 23-oje ljudi, a 27 ranio. U vreme masakra imao je 35 godina. Bio je nezaposlen i pun besa, a svoju mržnju je iskaljivao najviše na ženama i nacionalnim manjinama. Tog dana uleteo je automobilom u restoran u kom je bilo oko 140 ljudi. Zatim je izleteo i zapucao po njima iz dva pištolja. Neke je ljude ubio jednim pucnjem u glavu.
Henard je pištolje punio najmanje tri puta pre nego što je pobegao u toalet posle razmene vatre s policijom. Tom prilikom ranjen je ček četiri puta, a onda se Henard ubio pucnjem u glavu. 14 od 23 ubene osobe bile su žene, među ranjenima su većinom bile žene. Pre nego što bi pucao u njih, Henard im je govorio da su k...e. Njegov bivši cimer kasnije je izjavio policiji da je Henard mrzeožene, Afroamerikance, Latinoamerikance i homoseksualce. Žene je nazivao zmijama. Često ih je ponižavao, a posebno posle svađa sa majkom.
Masakr u džamiji
Baruh Goldštajn (38) je u Hebronu je 1994. godine ubio je u džamiji 29 Palestinaca i 125 ranio. Preživeli su ga na smrt pretukli. Izraelska vlada je osudila napad i zabranila Izraelcima da ulaze u područja naseljena Palestincima u Hebronu. Goldštajn je rođen u SAD-u, a u Izrael je migrirao 1983. godine.
Prvo je radio kao fizičar u vojsci, a kasnije i kao lekar. Nije hteo da pomaže Arapima čak ni onima koji su služili u izraelskoj vojsci. Bavio se politikom i nosio žutu zvezdu na kojoj je pisalo "Jude". Tokom jevrejskog praznika Purim ušao je u džamiju u vojnoj uniformi i zapucao. U napadu je ubio i petoro Izraelaca. Izrael je okarakterisao napad kao kriminalno delo usamljenog ubice.
Ubio i baku koja ga je odgolija
Mutsuo Toi (21) iz Japana ubio je 30 ljudi među kojima i svoju baku. Povredio je troje ljudi, a onda se ubio pucnjem u glavu. Toi je 1938. godine u selu Kamo ubio baku (76) kojoj je odrubio glavu sekirom. Zatim je u njenu glavu stavio svetlo i s njom ulazio u kuće ostalih meštana. Ubio je 29 komšija. Koristio je pušku, mač i sekiru. Ubio je gotovo polovinu ljudi koji su živeli u tom mestu. Toi je ostao bez roditelja dok je bio beba.
Roditelji su mu umrli od tuberkuloze. Njega i sestru je odgajala baka. Sestra mu se udala 1934. godine i nakon toga je postao povučen. Kasnije su pronašli oproštajno pismo u kojem je naveo da je oboleo od tuberkuloze i da su ga devojke zbog toga odbijale. Napisao je i da su ga komšije vrijeđale pa je odlučio da im se osveti. Baku je ubio kao ne bi živela osramoćena posle njegovog masakra.
Ubijao nožem i revolverom
Kampo Elias Delgado (52) je 1986. godine ubio 29 ljudi i 12 ranio u luksuznom restoranu u Bogoti. Ubila ga je policija. Imao je revolver i nož, neke od žrtava ubijene su iz automatske puške pa se verfije da je neke od žrtava ubila policija.
Delgado je kao dete video kako mu s eotac ubio, a celog je života za to krivio majku. Služio je u američkoj vojsci i bio u vijetnamskom ratu. Vratio se u Bogotu. Posle rata bio je čudan i povučen. Kada je krenuo u krvavi pohod, najpre je ubijao po zgradi u kojoj je stanovao. Ubio je i svoju majku. Zatim je uveče otišao u restoran, naručio crno vino i špagete bolonjeze. Pojeo je obrok, prelistao američke novine i platio račun. Počeo je da pije votku. Zapucao je posle dva sata nakon što je stigao u restoran. Iako je sebi obećao da neće ubiti ni jedno dete, slučajno je ubio devojčicu (6).
Masakr na univerzitetu
Čo Seing-hui (23) iz Južne Koreje ubio je 207. godine 32-oje ljudi i 17 ranio. On je iz poluautomatskog pištolja zapucao po studentima Univerziteta u Virdžiniji. Šestero ljudi je skočilo kroz prozor i uspelo da pobegne. Čo je bio student ovog univerziteta, a po dolasku policije on se ubio. Čo je rođen u Južnoj Koreji, a kada je imao osam godina njegova porodica preselila se u SAD.
U srednjoj školi dijagnostikovana mu je anksioznost i depresija. Primao je terapiju i imao posebnu podršku u učenju. Poslednje dve godine pre masakra počeo je nenormalno ponašati i bio je nasilan što je izazvalo zabrinutost kod njegovih nastavnika i kolega.
Linčovali ubicu
Ahmed Ibragimov je masovni ubojica koji je ubio najmanje 34 Rusa u selu Mikenskaja u Čečeniji. Ljude je ubio 8. oktobra 1999. godine. Nakon napada je pobegao. Uhvaćen je dva dana kasnije i predate rodbini žrtava koji su ga javno linčovali. Ibragimov je rođen 1956. godine, aposle propasti SSSR-a bio je vozač, vodio je malu trgovinu i radio kao poštar. Imao je brata koji je ubijen u Prvom čečenskom ratu, a 1999. godine počeo je Drugi čečenski rat. da bi tog 8. oktobra počela bitka između čečenskih pobunjenika i ruske armije na području Mikenskaje.
Kada su napadi prestali, ljudi su izašli iz svojih kuća, a Ahmed im je prišao i počeo da puca iz kalašnjikova. Navodno je bio pijan. Hodao je selom i ubijao Ruse. RAnjene je likvidirao metkom u glavu. Ubio je ljude između 10 i 89 godina. Kada je ostao bez municije, pobegao je. "Rusi su ubijali Čečene pa ja sad ubijam Ruse", rekao je Ibragimov. Izveštaji o tome koliko je ljudi ubio su različiti. Neki su mediji navodili su da je ubio 39, a neki 41 čovek. Po nekima je ubio 42 Rusa i pet Čečena.
Služi kaznu od 1035 godina zatvora
Martin Brajnt (49), masovni ubica iz Australije ubio je 35 ljudi i ranio ih 23. Napad je izveo 1996. godine. Trenutno služi 35 doživotnih kazni zatvora plus 1035 godina bez mogućnosti pomilovanja. Roditelji su imali s njim problema još dok je bio dete. Bio je "drugačiji". Često se distancirao od stvarnosti i bio je bezosećajan, nasilan, a druga deca su ga mobingovala. Mučio je životinje. Kasnije mu je ustanovljen nizak koeficijent inteligencije i pošađao jue specijalne škole. Lekari su mu dijagnostikovali niz psihičkih poremećaja.
Napad u gradu Port Arthur u Tasmaniji izveo je kako bi ga "svet po nečemu zapamtio". Bio je vrlo frustriran i ljut zbog društvene izolacije. Među ubijenima su bila i deca. U zatvoru je pokušao samoubistvo, pa se od 2015. nalazi se u strogo čuvanom zatvoru u blizini grada Hobart.
Naljutila ga tašta
Vau Bum-Kon iz Južne Koreje imao je 27 godina kada je ubio 56 ljudi i ranio 35, azatim izvršio samoubistvo. Vau je bio policajac. U aprilu 1982. godine posvađao se sa majkom svoje devojke. Razbesneo se jer ga je probudila kada je udarila muvu koja je bila na njegovoj ruci. Posle svađe otišao u policijsku stanicu i javio se na dužnost.
Te večeri se napio i vratio kući. Prebio je devojku i razbio nameštaj. Naoružao se i otišao u poštu gde je ubio svoje prve žrtve. Kasnije je ulazio u kuće i ubijao stanare. Njegova devojka je posle pokolja rekla policiji da je patio od kompleksa manje vrednosti i da su mu smetali komentari komšija koji su im prigovarali što žive zajedno, a nisu venčani.
Žao mu je što je ubio "samo" 77 ljudi
Anders Brejvik (37) najbrutalniji je masovni ubica. On je u julu 2011. godine ubio 77 ljudi i ranio čak 319 osoba. Brejvik je osuđen na 21 godinu zatvora, što je i maksimalna kazna u Norveškoj. On je najpre aktivirao bombu u blizini sedišta vlade u Oslu gde je poginulo osam osoba, a potom pucao po omladinskom skupu Radničke partije na ostrvu Utoji, gde je ubio još 69 mladih.
Presuda ga nije previše pogodila i hladnokrvno je izjavio da mu je žao što je ubio samo 77 ljudi. Nakon što su specijalci stigli na ostvo, Brejvik se predao bez otpora. Zločin je planirao devet godina. Šest sati pre pokolja na Jutjubu je objavio propagandni film, a ostavio je i manifest od 1516 stranica u kojem objašnjava plan i ideju da "do 2083. godine Evropa opet bude etnički čista".
Objasnio je da je član templarske organizacije koja se bori za “bijelu dobrobit” te da mnogim obiteljima, socijalistima i multikulturalnima mora nanijeti bol tako da ubije njihovu djecu kako bi obranio norveški način života. On je tvrdio da je spasitelj, koji će pokrenuti rat, da bi za 70 godina Europa opet mogla mirno disati.
(24sata.hr)
