Kako javlja agencija Blumberg, cene naftnih fjučersa su porasle za 5,8 odsto u Njujorku i za 6,6 procenata u Londonu.
Američka "laka" nafta WTI za isporuke u januaru poskupela je za 3,01 dolar na 54,51 dolar po barelu na robnoj berzi u Njujorku, što je najviši nivo tokom jednog trgovačkog dana od 6. jula 2015. Na berzi u Singapuru, WTI nafta je danas popodne po lokalnom vremenu trgovana po prosečnoj ceni od 54,10 dolara.
Severnomorska nafta "brent" za isporuke u februaru skočila je čak za 3,56 dolara na 57,89 po barelu na ICE evropskoj berzi fjučersa u Londonu.
Saudijski ministar energetike Halid Al-Falih izjavio je u subotu da će ta zemlja, najveći izvoznik nafte, "srezati proizvodnju znatno ispod" ciljanog nivoa dogovorenog prošlog meseca s članicama OPEK-a. Al-Falihova izjava je usledila posle dogovora jedanaest nečlanica OPEK-a, uključujući Rusiju i Meksiko, da udruže snage s naftnim kartelom i smanje proizvodnju za 558.000 barela dnevno sledeće godine, što je prvi sporazum između naftaških rivala u 15 godina.
Najnoviji dogovor OPEK-a i nečlanica naftnog kartela obuhvata zemlje koje pumpaju 60 odsto svetske nafte, ali u njemu ne učestvuju veliki proizvođači kao što su SAD, Kina, Kanada, Norveška i Brazil, primećuje Blumberg.
"Ovo je vrlo snažna poruka da proizvođači žele da uravnoteže tržište", rekao je Kris Veston, glavni tržišni strateg u kompaniji IG iz Melburna. Nil Beveridž, viši analitičar u honkoškoj firmi "Sanford C. Bernštajn", mišljenja je da će "pod pretpostavkom umerenih nivoa prilagođavanja članica, najavljeni rezovi proizvodnje biti dovoljni da na tržištu stvore deficit ponude".
"Ovaj nivo koordinisanja proizvodnje je do sada nezabeležen", naveo je Beveridž za njujoršku agenciju Blumberg.
