Grčki filozof Pitagora bio je zabrinut da bi osoba mogla tako "ispustiti" vlastitu dušu. Strah od vetrova u antičko doba bio je donekle opravdan i kada shvatimo da postoje legende o ratovima koji su počeli nakon neprimerenog ispuštanja vetrova. Grčki istoričar Herod kaže da je pobuna protiv egipatskog kralja Aprija počela jednim neprimerenim vetrom. Još gore je bilo u Jerusalimu i to početkom prvog veka nove ere. Istoričar Josif kaže da je jedan bezobrazni rimski vojnik spustio pantalone, sagao se i "progovorio reči kakve možete očekivati iz takvog položaja". Incident se dogodio nekoliko dana pre jevrejskog praznika Pashe i doveo je do nereda u kojima je oko 10.000 ljudi izgubilo živote.
Međutim, nije sve tako sivo. Kako priča Džesika Baron sa univerzitata Notrdam, neki lekari su vetrove povezivali sa seksom. "Slavni lekar Galen je hranu koja izaziva vetrove nazivao afrodizijakom. Hugo Fridaevalis, flamanski sledbenik Galena iz 16. veka, preporučio je mladencima konzumaciju hrane koja izaziva vetrove. U ovom specifičnom slučaju, reč je o šparglama", kaže baronica. Možda i zanimljivije je činjenica da tokom gotovo čitave zabeležene istorije ljudima "vetar" bio smešna stvar. Verovatno najstarija šala na svetu, zabeležena pre gotovo 4.000 godina u Sumeru, kaže: "Otkako je sveta i veka, jedna stvar se nije dogodila. Mlada žena koja nije pustila vetar suprugu u krilo".
Najuspešniji "profesionalni puštač vetrova" bio je Roland le Sarser, dvorska luda kralja Henrija II. Zbog njegovih uspešnih nastupa dobio je vilu u Sufolku i nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara zemljišta. Bio je toliko omiljen da su o njegovom životu napisane brojne biografije. Nije on bio jedini profesionalac koji je živeo od svoje zadnjice. U srednjovekovnom Japanu zabeležen je čovek pod imenom Fukutomi koji je plesao pred aristokratijom i svoje nastupe bi začinio ispuštanjem vetrova.
Da su vetrovi oblikovali ljudsku istoriju, uveren je i Džim Davson. On kaže da je Adolf Hitler bolovao od teških gasova, a do 1936. godine imao je i teške grčeve u želucu. Tada je berlinski lekar Teodor Morel počeo da mu daje pilule doktora Koestera u kojima se nalazi otrov strihnin i halucinogeni atropin. U roku od pet godina Hitler je konzumirao 150 takvih pilula svake nedelje. Količine opasnih materija nisu bile opasne, ali nuspojave mogu biti nesanica, iritabilnost i opšte loše emotivno stanje.
Nedugo pre Hitlerove smrti jedan lekar pročitao je deklaraciju na lekovima i istorijski je konsenzus da je Morel srećan što ga Hitler nije streljao. I dok naučnici tvrde da prosečna osoba ispušta vetrove do 14 puta svakog dana i dalje je društveno neprihvatljivo imati takve "vetrovite aktivnosti" negde gde vas drugi mogu čuti.
(Express.hr)
