"Potrebna nam je akcija i to ćemo i uraditi", rekao je Obama za Američki nacionalni radio (NPR), prenosi BBC.
"Mislim da nema nikakve sumnje u to da, kada bilo koja strana vlada pokušava da utiče na integritet naših izbora, moramo da preduzmemo akciju - i to ćemo i da uradimo na način i vreme kada mi izaberemo", poručio je Obama.
Obama je naveo da nešto od toga može da bude "eksplicitno i javno objavljeno, a nešto ne".
"Gospodin Putin je jako svestan šta mislim o tome, jer sam direktno s njim pričao o toj temi", naveo je Obama.
Bela kuća je u četvrtak sugerisala da je Putin bio direktno uključen u hakovanje koje je imalo za cilj da utiče na američke izbore i omogući pobedu Donalda Trampa.
Savetnik američkog predsednika Baraka Obame Ben Rouds kaže da Putin ima čvrstu kontrolu nad operacijama vlade što ukazuje da je bio svestan šta se događa.
I portparol Bele kuće Džoš Ernest je rekao da je bilo "prilično očigledno" da je Putin umešan, navodi britanski radio.
Zvaničnici u Rusiji su više puta negirali otpužbe za hakovanje.
"En-Bi-Si njuz" je prethodno preneo tvrdnje američkih obaveštajnih zvanicnika da je Putin "lično umešan u tajnu ličnu kampanju".
Na pitanje o ovim tvrdnjama, Putinov portparol Dmitrij Peskov ih je odbacio kao "smešnu glupost".
AP dodaje da je Rusija, koju je CIA okrivila za pomaganje novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu na predsedničkim izborima u novembru, žestoko negirala optužbe da je orkestrirala rad hakera protiv demokratske predsedničke kandidatkinje Hilari Klinton.
Kako je javio NBC, Putin je navodno lično dao instrukcije kako da se filtriraju i koriste poruke ukradene demokratama u tim napadima.
Navodi se i da se veruje da Putin nikada nije oprostio Hilari Klinton što je 2011, kada je bila državni sekretar, javno dovodila u pitanje regularnost parlamentarnih izbora u Rusiji, a optužio ju je i za podsticanje uličnih protesta.
Prema zvaničnicima američkih obaveštajnih službi, Putin je posle to radio i iz drugog razloga, želeći da pokaže svetu da je politika SAD korumpirana i da bi "izazvao podelu među vodećim saveznicima SAD, stvarajući utisak da više ne mogu da se oslone na Ameriku kao verodostojnog svetskog lidera".
Grupa elektora koji sledeće nedelje treba da ratifikuju rezultate predsedničkih izbora u SAD, zatražila je pre tri dana kompletan izveštaj o optužbama da je Rusija intervenisala kako bi pomogla Donaldu Trampu da pobedi u predsedničkoj trci.
Uz podršku glavnog savetnika poražene demokratske kandidatkinje Hilari Klinton, Džona Podeste, tih 10 elektora - među kojima su skoro svi demokrate - saopštili su da moraju da utvrde koliko su te optužbe osnovane pre nego što se izborni kolegijum sa 538 članova okupi 19. decembra.
Elektori traže izveštaj o svim zaključcima istraga, "jer ta pitanja direktno utiču na suštinske faktore u rasuđivanjima elektora o tome da li je Tramp podoban da bude predsednik SAD".
Grupa elektora uputila je ovaj poziv nakon što su mediji proteklog vikenda naveli da je CIA zaključila kako Moskva stoji iza hakovanja kompjutera političkih partija i objavljivanja podataka koji su na kraju oštetili Klintonovu u borbi protiv Trampa.
Taj zaključak je Tramp ocenio kao smešan, ali ga visoki članovi Kongresa ozbiljno shvataju i spremni su da pokrenu istragu.
Američki Ustav nalaže da izborni kolegijum na kraju odlučuje o ishodu predsedničkih izbora, a ne glasanja birača, pri čemu svaka američka država ima broj elektora u skladu sa brojem svojih stanovnika.
Na izborima 8. novembra, Hilari Klinton je nadmašila republikanskog protivnika u broju glasova birača za dva procentna poena, ali je Tramp pobedio u više država i osvojio 306 elektora, nasuprot 232 koliko je osvojila njegova protivkandidatkinja, što mu je donelo pobedu.
