Dvadesetdvogodišnji Mevlut Mert Altintas, koji ubio ambasadora na otvaranju ruske izložbe fotografija u Ankari, bio je osam puta druga linija obezbeđenja turskog predsednika, prenosi AFP pozivajući se na "Hurijet".
Ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu prethodno je juče američkom državnom sekretaru Džonu Keriju u telefonskom razgovoru rekao da Turska veruje da iza ubistva ambasadora stoji muslimanski sveštenik Fetulah Gulen, koji živi u egzilu u SAD.
Na to je Keri rekao da je zabrinut zbog retorike koja dolazi iz Turske u vezi sa američkom umešanošću, ili podrškom ubistva ambasadora i dodao da su takve tvrdnje apsurdne i neistinite, preneo je njegov portparol Džon Kirbi.
Kako prenosi "Hurijet", turske vlasti, koje optužuju Gulena i za neuspeli državni udar u julu, sada istražuju moguću povezanost Altintasa sa Gulenom, pogotovo jer je Altintas tog 15. jula javio policiji, gde je tada radio, da je bolestan.
Turski mediji navode i da je zbog ubistva privedeno 13 osoba, među kojima su i rođaci Altintasa.
U međuvremenu, 18 ruskih istražitelja je juče stiglo u Ankaru kako bi pomoglo u istrazi, nakon što su to dogovorili predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan.
Ubistvo ruskog ambasadora Andreja Karlova u Ankari otvorilo je mnoga pitanja, od toga kome i zašto odgovara atentat, ko će i zašto iz ovoga izaći kao poražen ili pobednik, kako će to uticati ne samo na rusko -turske odnose i rat u Siriji, te šta se može očekivati nakon ovog bezumnog čina.
Istovremeno, neki zapadni mediji, poput londonskoga "Gardijana", čak vuku paralelu sa zlokobnim sarajevskim atentatom na austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda, koji je svet gurnuo u klanicu Prvoga svetskog rata, dok turski mediji "bljuju vatru" na Fetulaha Gulena neprijatelja "broj jedan" predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, kao odgovornog za napad, uz dodatak da je u sve "umešana i CIA".
Ankara nakon neuspelog puča traži izručenje Gulena od SAD-a, a u samoj zemlji vlada prava antigulenovska histerija.
Sve to, piše zagrebački "Jutarnji list", dodatno udaljava Tursku, drugu vojsku po snazi u NATO-u, od SAD i baca je u jači stisak Moskve.
To, kako se navodi, celoj tragičnoj situaciji daje dodatnu dramatiku u ovo krvavo predpraznično vreme kada se Evropom širi nemir zbog niza terorističkih napada i gotovo histerične atmosfere pretnji.
