Srbija treba da nastavi put ka Evropskoj uniji, a normalizaciju odnosa Rusije i Zapada niko ne iščekuje s većim nestrpljenjem od Norveške, kaže u intervjuu za Kurir Arne Sanes Bjernstad, norveški ambasador i počasni građanin Beograda.- Ako bih morao da izdvojim jedan događaj koji je obeležio 2016, to bi bio referendum o bregzitu. Njegov ishod je još jedna manifestacija populističkog pokreta. To treba shvatiti kao ozbiljan poziv na delanje. Poslednjih nekoliko godina su bile neslavne i podsećaju na tridesete godine 20. veka. Bilo je ekonomskih problema, izmena evropskih granica silom, kao i rastućeg nepoverenja u političare i neoliberalni koncept.Da li očekujete veće promene u Evropi nakon izlaska Britanije iz Unije?- Ne sumnjam da će se EU prilagoditi novim okolnostima. Bregzit ne predstavlja toliki problem, već pretnje spolja i porast populističkih sentimenata. To su izazovi s kojima se suočavaju demokratske države, uključujući Srbiju i Norvešku. Što se tiče Britanije, ona će i dalje igrati važnu ulogu, kao članica NATO, ali i druga privredna sila u Evropi.Da li su na američkoj političkoj sceni moguće drastične promene nakon što Donald Tramp preuzme dužnost?- Moramo očekivati promene, ali razlika će verovatno biti manje nego što neki predviđaju. Jezik se promenio, ali vrednosti i nacionalni interes SAD se ne menjaju preko noći.Odnosi Rusije i SAD najgori su od kraja Hladnog rata. Da li mislite da se dve zemlje mogu ujediniti u borbi protiv terorizma?- Nadajmo se da će uskoro bliže sarađivati po pitanjima kao što su terorizam i klimatske promene. SAD i Rusija se i sada zajedno bore protiv terorizma, s tim što ruske snage u Siriji napadaju sve grupe koje su protiv režima. Nasumično bombardovanje Alepa je šokantan podsetnik na razlike i to otežava saradnju. Urušavanje poverenja predstavlja glavnu prepreku za uspostavljanje saradnje Zapada i Rusije. Ukrajina, Gruzija i Moldavija su skorašnje žrtve ruske agresije. Ostali susedi, EU i NATO članice, osećaju pretnju. SAD, EU, pa i Norveška ne mogu to ignorisati, a ne bi trebalo ni Srbija. To je pitanje solidarnosti. Norveška je jedna od retkih, ako ne i jedina, država koja s tolikim nestrpljenjem iščekuje normalizaciju odnosa s Rusijom. Mi smo severni susedi i određen broj Rusa živi u Norveškoj, čak imaju i svoje naselje na samom severu. Želimo da bliže sarađujemo s Rusijom.Koji bi bio savet Srbiji?- Siguran sam da Srbija najbolje zna šta je u njenom interesu, ali ako bi trebalo da dam savet, to bi bilo da nastavi svoj put evropskih integracija. Ne vidim alternativu tome s obzirom na zavisnost srpske privrede od EU. Moj savet je da se gleda u budućnost i donose neophodne odluke, umesto da se ostaje zaglavljen u prošlosti.Počasni ste građanin Beograda. Šta za vas to predstavlja?- Duboko sam počastvovan njime, mada je ono više čast za norveški narod nego za mene kao osobu. A ja se u ovom dinamičnom i uzbudljivom gradu osećam kao kod kuće. Ovo priznanje je znak prijateljstva i zahvalnosti Beograda i Srbije Norveškoj za višegodišnju solidarnost i prijateljstvo, koje će trajati jer potiče od sličnosti među našim narodima i zajedničkih iskustava tokom Drugog svetskog rata.
Izbeglička krizaPOMOĆ PRE MIGRACIJEDa li je Norveška pogođena migrantskom krizom?- S obzirom da se Norveška nalazi na samom severu Evrope, broj izbeglica koji dolazi je mali. Naša politika je da se izbeglicama pomaže u regionu odakle su. Tako je moguće pomoći većem broju. Pomoć se određuje prema potrebama, a oni kojima je najviše potrebna retko imaju mogućnosti da idu za Evropu.
Gostoljubiv narodNEDOSTAJAĆE MI PRIRODA SRBIJE, HRANA I VINO, ALI NAJVIŠE LJUDI- Jednom kad odem, iz Srbije će mi najviše nedostajati priroda, hrana i vina, ali pre svega ljudi. Nedostajaće mi moji prijatelji, kao i gostoljubivost koja je ovde sveprisutna.
ČESTITKA SRPSKOM NARODUSvim građanima i građankama Srbije želim srećan i miran Božić, i da im 2017. godina donese bolji život, približavanje Evropskoj uniji, kao i mnogo drugih lepih vesti!
